Grbava Mara

                                                      


nekojutro sam kreno ušumu nabrat gljiva ustvari sam više išo 
zato da se malo nadišem friškog zraka jer sam ove zadnje dane 
baš pretero .. pekla se rakija u selu , a svi peku ..
a onda kak to već ide svi te zovu da probaš pa nemoš odbit 
već mi je i mozak bijo utrnijo pa reko aj da se malo iščistim od 
te friškulje jer nema goreg mamurluka ko od friške rakije ..
čovjek otog bude blentav i mutav a još mu i svakake 
pizdarije padaju napamet ..

daklem košto sam već reko kreno sam taki sjeban uzbrdo prama 
šumi i već nakon pedesetak metera se tolko uspuvo da sam se 
zakašljo pa onda od muke ispovraćo u šamac .. 
a sve neku žutu vodu koda žuč ibacujem isebe i čak mi se malo i zamračilo pred očima a u tom mraku svjetlucaju neke iskre ko krjesnice .. reko , to anđeli letaju oko mene ..
cjelog me oblijo znoj i uvatila me neka dršćavina da
sam pomislijo da je vrag došo po svoje ..

naslonijo sam se na prve tarabe da malo uvatim zraka kad je neko 
vikno iz avlije : - šta je .. neš mi tu valda krepat? 
podigo sam glavu i kroz maglu ugledo starog Marka lugara kako  piša ispod orasa i ceri se ..
 - ma nije mi dobro izgleda sam juče nešta gadno pojeo - odgovorim mu drščeći
- aj ti vamo ..imam ja  pravi ljek za te stvari 
- ma fala netreba proće to - izgovaram se
- ajde ajde ima da za frtalj sata budeš ko novi - odgovori Marko ,
diže se i ode u podrum 
sad su mi se već i koljena počela trest i počela me vatat neka dršćavina pa sam ga poslušo , ušo u avliju i sjeo na klupu u lad ispod duda 
- ovo ti zvekni i bićeš koda si se ponovo rodijo - viče on i nosi neku flašu a unjoj nekake crne i crvene bobice u nekoj tekućini 
- šta je to .. ako je rakija neću ..nema govora , baš sam danas
presto pit ?! - govorim ja njemu a on će ; 
- aj ne pizdi pa ovo je pravi prirodni ljek od šumski bobica ..šnjime 
sam izlječijo i puno gore stvari od tog tvog - i toči mi punu čašu 
od deci ..
- ako je alkohol neću pa makar umro već sam vam reko - uporan sam ja 
- ma kaki alkohol .. to su ljekovite biljke u staroj rakiji a to ti je sad kad je odležalo pravi ljek kakog nema u apoteki, ja ga pijem svako jutro već puni pedespet godina ..
- eto znao sam da je rakija .. fala al ja bi rađe popijo bunarske vode
- ni za boga  ! - drekne on na mene - otog će ti bit još gore , uzmi ovo i popij nasilu pa ćeš vidit da će ti odma bit bolje .. ti misliš da ja neznam očeg si ti bolestan .. od friške rakije - i gurne onu čašu predmene pa mi se isceri u lice - davno sam ja prošo tu školu
- zbilja nema - prostenjem ja a već mi se u grlu počela nakupljat i neka gorčina , uzmem čašu i iskrenem je na eks 

streso sam se ko ćuko kad protrči kroz potok al zbilja , već za par minuta mi je bilo puno lakše pa sam odma zapalijo cigaru ..
stari Marko je bijo poznat po tim svojim ljekovima al ja dosad 
nisam imo potrebe probat pa baš i nisam vjerovo u to 

al bijo je on poznat i po švaleraciji ..tako pričaju
kažu da je u svoje doba dok je radijo ko lugar furijo sve po redu ,
nije biro ..
muški ga zato baš nisu volili a iako se nikad nije falijo i nikad ga niko nije ulovijo u švaleraciji opet je bijo poznat ..
to mi nikad nije bilo jasno pa sam nakon druge čaše ljeka kad mi 
je stvarno postalo puno bolje odlučijo da ga nekako izdaleka priupitam o tim stvarima o kojima se i dandanas priča ;
- čika Marko nešta bi vas pito al neznam kako bi .. 
- pa pitaj .. jel za recepat od ovog ljeka  , viš da ti je već puno bolje 
a nisi mi odma vjerovo ?. 
- ma nisam mislijo na recepat već na neke druge stvari što pričaju 
o vama - probam ga nekako navest da sam načme temu 
- o meni ? ma ajde ko bi o meni šta pričo pa ja ću još malo na onaj svjet - lukavo se isceri stari lugar 
- nema to veze , vi ste u našem selu a i okolici živa legenda i kad odete na onu stranu još će se generacijama pričat ovama 
- a .. ljudi uvjek pričaju al malo je toga istina - poče se Marko
izmotavat pa nastavi - đe bi ja bijo kad bi vjerovo sve što čujem ..
-  znate šta .. sve da ništa odonog što pričaju ovama nije istina 
ja ću vjerovat da je , jer mi je tako bolje ..
na to se Marko lukavo nasmješi pa i sebi natoči pola čaše onog svog čuvenog ljeka ..
- znadem ja našta ti misliš - poče Marko - al to je bilo jako davno evo imeni se bliži osamdeseta i malo ko je i osto od ti što su me olajavali .. ošli su a nikad im nisam prizno ono što su tjeli čut ..

već sam čuo da je Marko bijo zajeban potom pitanju i nikad u društvu kad bi krenila priča o švaleraciji nije tjeo ništa nit komentirat nit reć , bez obzira nato kolko su ovi navaljivali pa sam počeo razmišljat otom kako da to iznjega izvučem i sve zapišem ..
neki su govorili da se bojo pričat zbog svoje pokojne žene Božane koja je kažu bila duplo veća i teža od njega a još usto i ljubomorna 
al žena mu je umrla prije desetak godina pa sam bijo siguran da to nikako nije mogo bit razlog njegove tajnovitosti ..
- aaaaa znači da je ipak nešta bilo dok kažete da im niste tjeli priznat ? - uporan sam ja 
- bilo pa prošlo ..nego kud si se ti tako rano zaputijo ? - pokuša
Marko okrenit ploču al utom zatrubi sirena Slavka dućandžije koji 
je imo pokretnu trgovinu i sva sela u okolici opskrbljivo sa namirnicama a dolazijo je svako jutro pa se Marko diže ;
- sjedi , samo da kupim kru 
- ma moram i ja cigare kupit - reko , pa krenem i ja za njim prema plotu ..
Slavko je nakad vozijo kamijon u kokakoli pa su ga djeca onda zvala Slavko Kokakolar .. ko onog pisca što je napiso "Brezu" 
tako da mu je do dandanas osto taj nadimak ..
u njegovom konbiju je bilo ko u božjoj bašči sveg i svačeg a najbolje se prodavo kru i pivo 
ja sam taj dan taman presto pit zbog trovanja friškuljom al nakon one dvi čaše ljeka ne samo da sam bijo ko novi nego mi se dizna ponovo otvorila koda ništa nije ni bilo a još kad sam ugledo sve 
ono pivo u konbiju nisam mogo odolit pa uz cigare kupim još
i četir dvoguze piva 
- de odma ponesite čaše za pivo da sad ja vas počastim - viknem Marku dok je nosijo kru ukuću a ja si nabrzinu natočim još jednu čašu onog njegovog ljeka i kresnem je na eks jer sam primjetijo da mi je otog sve bolje i bolje ..

malo sam se već bijo i zabrino jer već je prošlo skoro frtalj sata a Marka još nema iskuće i taman kad sam se digo da vidim šta je 
ide on i nosi neku korpu 
- jeste ponesli čaše ? - vičem ja 
- nesekiraj se .. poneso sam sve što treba - i stavi korpu na stol pa izvadi čaše , dasku , nož , pol kruva , dvatri paradajza i komad 
bjele , četir prsta debele slanine - nevalja pit pivo natašte treba 
malo i prigrist..

kažu da ljepa rječ i željezna vrata otvara a bogme bi se moglo reć
da i alkohol otvara najtvrđa usta ,  jer kad smo nakon sat vremena
načeli drugu flašu piva , načeo je i Markovo  svoju priču ..

i to je krenilo samo odsebe ..bez nagovaranja ..
- a šta si ti nenađeš neku .. mlad si ..u punoj si snagi a živiš sam 
  ko ćuko ? - upita me Marko
- ma neznam čika Marko , nema tu ništ za mene a i neda 
  mi se - odgovorim
- aj ne seri , puno selo žena i to kakih .. eeeee , da su mi 
  tvoje  godine nebi ni jednoj oprostijo - ozbiljno će on - nećeš
  ti uvjek bit taki ko sad .. sigurno si čuo onu ; " jebo il nejebo ,
  i kurcu vrijeme prolazi " ...
- u selu su sve udane - rekoh - nema više nijedna slobodna 
- šta ti to smeta ? - on će - pa te i jesu najbolje ..nisam ni mislijo 
  da ih trebaš ženit 
- još mi samo to fali da se petljam u nečiji brak i da još imam 
  kojekakih problema s njiovim muževima - uzvaratim ja
- hahaha .. viš da muževa nema cjeli dan , dođu kući samo jest 
  i spavat a te su im stvari na zadnjem mjestu .. na prvom su im
  pare i politika .. kad uđeš u gostijonu samo otom pričaju a o
  ženama samo kad se dobro naloču pa se počmu falit i izmišljat
  kojekake lovačke priče dok im žene nedojebane venu kotkuće
  ... to ti je tako oduvjek  - pojasni Marko
- to ste u pravu , a još su i ljubomorni ko ćukci - potvrdim ja - 
  al svedno se nebi tjeo upuščat u to s udatima .. i šta da se koja
  požali mužu da sam je pito ?
- nemoraš ti pitat , al netrebaš ni propuščat priliku kad ti se koja 
  sama ponudi - opet se isceri Marko i pruži mi praznu čašu da 
  mu natočim
- e takih nema koje se same nude ..barem u našem selu - odgovorim
  mu dok sam nam u čaše točijo novu rundu 
- ma de ne pizdi - Marko će - ti si od te rakije sasma obnevidijo ..
  pa neće te ni jedna pitat da je mazneš , al moraš joj u očima
  vidit da to oće .. 
- kako da joj vidim po očima - upitam ga - jel kad namiguje ?
- ti si tulav ko telac - ljutito će on - nisam na to mislijo .. 
  da ti namigne to bi svi vidili , al ako te gleda ko pljen .. ko 
  kad lisica pikira na zeca to je onda to !
- jebiga , mene dosad niko nije gledo ko zeca .. jedino što sam 
  vidijo da me gledaju ko svinju kad se obločem - našalim se
- e , da si gledo , vidijo bi  - odvrati Marko i srkne gutljaj - ti nju
  isto tako moraš gledat da bi to vidijo .. ja sam i maloprije kad 
  smo kupovali kod Slavka dućanđije vidijo kako te ona guzara
  mjerka a ti ništa .. samo u pivo gledaš .. ko tele 
- ma koja me gledala ja nisam ništa primjetijo ? - začudim se
- ona guzata što je došla po kru i mljeko ..žena od onog Lukinog 
  sina što radi u vojski 
- ona ? ma dajte ..to je staro za mene - ogradim se ja 
- šta je staro ? žena ima najviše trispet godina i to je tebi 
  staro - naljuti se on - ne jebeš ništa a još bi i biro .. a zato što
  biraš i ne jebeš .. kad ne biraš i jebeš sve što ti naleti ,
  kad-tad sve dođu nared ... joooj da su mi tvoje godine ..
- pa nije baš da ne jebem - rekoh - imam i ja neke svoje al nisu 
  iz našeg sela ..a dok god mogu birat , ja ću birat 
- ja nisam biro - isceri se on i istrese ono što mu je ostalo u čaši ,
  uzme komadić slanine pa nastavi ;
- bogme ih je bilo svakakih al ja sam se držo one stare , da se 
  pički i rakiji nikad ne zamjera ..a  kad sam mogo jebat 
  grbavu Maru , onda sam mogo i sve ostalo ..jel se ti nje sjećaš ?
- nikad čuo ..koja je to ? - upitam
- ma da ..nemoš se ti nje sjećat jer tvoji su doselili već kad se ona 
  udala i ošla iz sela a nije se ona jadna dugo mogla udat zbog grbe
  što je imala na leđima .
  nakraju je ošla za nekog što je od nje stariji dvajst godina i bolovo
  od asme pa kod njezine matere dolazijo kupovat ovaj ljek od
  bobica . od nje sam ja i naučijo recepat jer ju je mater stalno slala 
  ušumu da bere bobice .. 
  eh , kad se sjetim .. a imo sam onda dvajsčetir godine i nisam se 
  još bijo oženijo a Mara već bila prešla tridesetu .. i nije mi ništ
  smetalo što je starija odmene ko nekima - podjebe me Marko
- a kolko vidim nije vam ni ta grba smetala - vratim mu ja istom
  mjerom dok sam nam nadopunjavo poluprazne čaše ..
- šta to radiš ? - odjedamput će on ozbiljno i izmakne čašu a malo 
  piva se prospe po stolu , pa podigne kažiprst uzrak i ozbiljnim
  glasom mi održi kratko predavanje :
- zapamti ovo ; piće se ne nadotače i žena se ne nadojebava !
- dobro , zapamtiću - nasmijem se jer sam vidijo da se i njemu 
  nasmijo brk dok je citiro nepoznatog autora - a kaka je bila ta 
  Mara , osim što je imala grbu ? - upitam ga 
- uh , zgodna crnka , dobre sise , dobri guzovi jedini feler joj je bila 
  ta grba na leđima između plećaka a velika ko lopta , al čuo sam
  de je kasnije kad se udala ošla s tim svojim živit u Njemačku i da 
  su joj to tamo operirali .. kažu ovi što su je poslje vidili da je 
  izgledala koda nikad nije ni imala grbu ..a dok ju je imala nije niko 
  tjeo šnjom imat posla ..
- pa kako ste onda vi tjeli imalt posla s takom 
  grbavom ženom ?  - začudim se 
- evo saću ti ja ispričat kako je to bilo - reče Marko - al neću
  da ikom pričaš o tim stvarima sve dok ja ne poljubim ledinu ..
  čuo sam ja već zatebe da sve zapisuješ al opet nebi volijo da 
  pišeš imena jer svi imaju živu djecu i unučad pa da se ne brukaju
- ma lako za to - uzviknem ja sav sretan što je odlučijo progovorit 
  o tim stvarima - nemate brige , ja ću imena promjenit i niko se 
  neće zvat ko u pravom životu ..
  i vaše ću ime promjenit , a bogme i ime sela ..
- e tako valja , aj živijo - podigne on čašu i otpije gutljaj pa 
  počme priču ; 
- Mara je bila prva zato sam to i zapamtijo a ove iza nje , ko bi ji
  sve popamtijo .. godine su to ..reću ti za one za koje se sjetim .
  prvi put sam naletijo na nju u šikari dok je brala bobice materi za 
  rakiju . prvo sam pomislijo da je divlja svinja il neki srnjak i već 
  sam skino pušku s ramena da ću opalit kad je ona izletila iz šikare 
  predame . a pravo se uplašila jer je mislila da sam skino pušku 
  zbog tog što bere bobice . odma sam vidijo da je zgodna u 
  licu a i formasta jedino joj je ta grba nagrđivala izgled ..
  kad je vidila da se netreba bojat malo smo popričali pa mi obećala 
  kad dođe drugi dan da će ponest tog materinog ljeka da probam .
  i zbilja , došla ona drugi dan a ponesla politru ovog ljeka a ja kad 
  sam probo svidilo mi se pa sam onaki mlad slistijo skoro cjelu flašu
  ona je tu u blizini brala bobice ko i juče a meni se nije dalo 
  obilazit rajon koji sam moro obić svaki dan već sam se naslonijo 
  na jedan rast i pomalo pijucko ljek ..
  ona mi je bila okrenuta leđima dok je brala bobice u kantu tako da
  su mi odma pred očima bili njezini guzovi koji bi se zatresli svaki 
  put kad bi otkinila bobicu .. kantu je stavila sebi iza leđa i svaki
  put kad bi istresala bobice iz šaka u kantu , morala se okrenit
  prema meni a kad bi se sagnila sise su joj kipile iz raskopčane 
  košulje .. jedino je ona njezina grba narušavala sklad , al što sam
  se više lječijo koda je postajala sve manja i manja a kita sve
  veća i veća .. 
  došo sam joj iza leđa , uvatijo je za sise i počeo mjesit .. nije
  se opirala a poslje sam i vidijo zašto jer je bila zagorila ko stari
  kazan .. podigo sam joj suknju i gurno joj ruku međ noge a tamo 
  vrelo ko u paklu gromtejebo ! nisam više tjeo čekat pa sam ga 
  isuko i odma joj ga gurno onako zguza a ona se samo zakrenila 
  da se može rukama oslonit na kantu .. 
  guzijo sam je dobri pol sata al nikako da svršim .. ona grba me 
  gleda pravo u oči .. džabe što sam se rukama uvatijo za grbu da je 
  negledam kad znam da je tu ..
  reko , najbolje bi bilo da je povalim na leđa pa neću vidit grbu 
  al vraga .. 
  kad  sam je povalijo i tjeo leć na nju , nikako da ga turim .
  legla na grbu a grba koda ima špic .. nikako da se ustabili
  taman oću da ga metnem a ona se prevali il uljevo il udesno ..
  bijo sam sav mokar od znoja kolko sam se napatijo al onda ti
  Mara okrene mene na leđa pa me zajaši i počme skakat po meni
  da sam mislijo da će mi ga prekinit napola ..
  e onda sam tek svršijo .. 
  Mara je bila sva vražja a i dobrano zagorila pa sam je još jedamput
  kresno prije nego što je ošla . 
  sutra je opet došla .. a i preksutra .. 
  ustvari dvatri puta nedeljno se dok je bilo bobica 
  uh što smo se prašili ko zečevi.
  i svaki put kad bi dolazila ponesla je politru ljekovitog napitka 
  kad su prošle bobice više nije imala razloga ić u šumu pa smo se 
  počeli nalazit u njezinom šljiviku odma iza kuće 
  a mater joj je primjetila da joj neko krade flaše sa ljekom pa je 
  počela ključat podrum a ključ je sakrila među sise tako da ni
  Mara više nije mogla do njega 
  al ljek mi više nije ni trebo jer sam ga prvih dana pijo na flaše a
  kasnije sam tek sazno da je jedna mala čašica dovoljna za 
  dvatri dana
 - sad mi to tek kažete - skočim ja - kad već sam popijo skoro
   pol flaše !
- ajde neće ti ništa bit - smiri me Marko - ti si danas popijo jer
  si bijo bolestan a onda te samo ozdravi .. šta si se odma uplašijo ? 
- i šta je bilo dalje s tom Grbavom Marom - upitam
- a reko sam ti .. nalazili smo se u šljiviku a kasnije smo se spustili 
  malo niže do livade . e tu je bilo najbolje jer sa slučajno otkrijo 
  kako je mogu kresat i kad je na leđima jer me to već počelo 
  smetat .
  jedno popodne u osmom mjesecu smo se valjali po livadi 
  i Mara se nekako sa svojom grbom zaglavila u nekom jarčiću
  koji je poderala voda za velikih kiša a kojeg nismo vidili jer
  je zarasto u travu ..
  kad sam je vidijo da leži na leđima a da joj je glava na zemlji 
  izgledala je sasma normalno , koda ni nema grbu ..
  odma sam to iskoristijo i skočijo na nju jer sam bijo željan takog
  položaja .. uh , bilo mi je to najbolje šnjom dotad ..
  jedino što je poslje ispala pizdarija kad sam se digo i obuko jer
  sam trebo krenit a Mara ostala ležat ..
  zovnem je da ide a ona kaže da se nemože dić ..
  prvo sam pomislijo da je zato što sam je dobro izdero a onda sam 
  vidijo da joj se grba zaglavila u onom jarku 
  ona jadna sve diže glavu , ruke i noge nebil se digla al džabe
  uvatijo je ja za ruke i vučem da je iščupam al nejde .. koda je
  zašarafita za zemlju .. 
  jebemti krv krvavu šta sad ? 
  probam je vuć za noge a ono još gore , koda joj grba ima zube pa
  zagrizla u ledinu ..drži se kvrga ko divlja mačka s kandžama ..
  uvatim je onda za uši i probam joj odić glavu od zemlje 
  al Mara počela skvičat ko svinja pa sam moro odustat ..
  šta sad ? bijo sam u sto muka ..
  mislijo sam otić u selo i kod nekog posudit štijaču
  da je otkopam al opet , mislim kako ću Maru ostavit samu ..
  može neko naić pa ako me vidi da oko nje kopam , još će 
  pomislit da sam je satro pa je saranjujem ..
  srećom sam onda spazijo jedno meter ipo od Mare mjesto đe 
  je jarak malo širi pa mi pane napamet da je probam nekako 
  navuć na to proširenje ..
- zajebano .. jako jebena situacija - prekinem ga dok sam otvaro 
  novu flašu i provjeravo jel sve popijo da mu nebi 
  opet moro nadotakat , pa ga upitam ;
- i šta ste onda , kako ste rješili taj slučaj ? 
- jedva .. uvatijo sam je za noge i zakreno je duž jarka .
  onda sam joj okreno leđa i svaku njezinu nogu obuvatijo jednom
  rukom i počeo vuć prama naprjed .. ko konj kad vuče plug 
  teško je to išlo jer je grba bila šira od jarka pa se dobrano zaglavila
  moro sam onako na trzaj ..
  Mara se derala i vikala da ću joj iščupat noge iz guzice al nisam
  odustajo jer sam vidijo da je krenilo .. a sve mic po mic .
  srećom je to bilo malo dalje od sela pa je niko nije mogo čut 
  kako se dere jer bi se inače ljudi začas skupili . a šta bi im reko ?
  
 počeo sam se smijat kad je to reko jer je to tako dobro ispričo da 
 sam si odma u glavi zamislijo tu situaciju a Marko će na to ;
- sad je to i meni ko neka zajebancija i smješno al bogme mi
  onda nije bilo do smija .. bijo sam sav u goloj vodi al nisam
  odustajo sve dok je nisam dovuko do onog mjesta đe je šire .
  dok sam je vuko i trzo odjedamput sam osjetijo da više 
  nejde teško  i znao sam da sam stigo na cilj .. a vuko sam je 
  dobri pol sata ..
  uvatijo sam Maru za ruke i iščupo je iz jarka bez problema a 
  ona se raskoračila preko jarka i odma rukama počela čeprkat 
  zemlju i travu što joj se nabila između guzova ..
  pogledam jarak a ono brazda koda je neko oro ..
- svaka vam čast , ja neznam šta bi da mi se desi taka stvar ..
  dobro ste se sjetili to s jarkom - zaključim 
- kad je panika čovjek brže misli - uzvrati on pa nastavi - 
  mene je poslje tog uvatila neka slabina i dršćavina , baš ko tebe 
  jutros .. a to sve od tog natezanja .. sav sam se slomijo da sam 
  jedva onu svoju pušku digo na rame .. svu sam snagu potrošijo
  čupajuć Maru iz jarka al bogme ni njoj nije bilo bolje ..
  skoro mjeseca dana su je bolili kukovi pa je odala ko po 
  jajima a raskrečena ko žaba .
  ja sam isto popodne ošo kod njezine matere da mi proda politru
  svog ljeka jer sam se loše osjećo a ona me stala propitkivat šta 
  će to meni takom mladom pa sam izmislijo da je za neku ujnu
  od mog ćaće kojoj treba za oporavak poslje operacije ..
- a jel Maru bolila grba poslje tog oranja po zemlji ? - upitam ga 
- ma jok .. bolilo ju sve živo samo ta vražja grba ne .. koda nije bila
  njezina .. i da ..
  prije neg što smo ošli iz livade , tek kad mi je Mara okrenila leđa
  vidijo sam  da joj se na grbu navatala zemlja iz jarka ..
  da je sretne neko ko nezna mislijo bi da ima krtičnjak na leđima ,
  i viknem ti ja zanjom : 
   " Maro de se vrati da te otresem !" - i tu se
  Marko opet isceri - a ona će meni : 
   " neću , dosta mi je za danas !"