nedjelja, 23. prosinca 2012.

BIJELI BOŽIĆ



bogme se danas gadno zakuvalo u selu
pekli se prasci za nadolazeće blagdane , a kod taki poslova se uvjek malo i popije .. dobro , neki i malo više pa onda bude svakog vraga , al sve je to dijo običaja i folklora
al ja sam sve pratijo, gledo i bilježijo :
sve je počelo u Stipinoj avliji kad se on zakvačijo sa svojim vjenčanim kumom Mikom skojim je skupa peko prasce
Mika ga pito oće mu bit jamac a ovaj reko da nije tolko popizdijo
onda je Mika popizdijo i pito ga  kaće mu vratit pare što mu odbilo ratu za Stipin kredit u švicarcima kad je on Stipi bijo jamac
tad je Stipa puko i pito ga na čijim drvima svake godine dvaput peče prasce i kolko ga je puta kojekud vozo svojim opelom i svojim gorivom
Mika je onda skočijo i reko da ga jebo i njegov opel i njegova drva pa uzeo grabovu cjepanicu i bacijo na pečenke a ona se nekak zaglavila između dva praseta i zabrenzala cjeli mehanizam tako da je odma pao lanac i pečenke se prestale okretat
tu je Stipa poludijo i skočijo na kuma pa su se onaki pijani počeli šaketat i valjat po blatu
začas se tu sjatijo cjeli komšiluk i jedva ih nekako rastavili
akciju razdvajanja je vodijo sam gradonačelnik Mile koji je viko i postrojavo ostale kako koga treba vatat
Mika je onda skino svoje napola pečeno prase i onaki bjesan i blatnjav ga s ražnjem pronijo kroz cjelo selo do svoje kuće , a Stipu žena s brezovom metlom ošinila pešest puta po glavi i uterala ukuću pa sama dovršila pečenje
litrena flaša od rakije je stajala sa strane , skoro prazna
kad se to smirilo Mile je svima stao držat predavanje o alkoholu i uljudnom ponašanju pa je to razljutilo starog domobrana Lojzu koji sa svoji osamdeset godina kad malo cugne , zna itekako bit opasan
Lojza je viko Miletu da ne pametuje jer je nesposobna komunjara i da je on i njegovi kriv što je stanje u državi ovako i psovo mu sve po spisku
Mile je eksplodiro i reko starom da je fašist i da će jednog dana kad bude pravde završit na robiji
tad se javijo i Pero stočar i reko gradonačelniku da je lopov jer je prisvojijo livadu đe je bilo selsko igralište i tu napravijo pilanu , pa on tu sad više nemože svoje krave napasivat a i djeca više nemaju đe igrat nogomet
Mile mu je reko da nisu mogli igrat nogomet ni prije , jer je cjela livada bila zasrana od balege njegovih krava a kad bi i igrali , morali su igrat u gumenim čižmama
oda su svih petnajstak počeli vikat uglas i naguravat se a kad je stari Lojza nekog ošino svojim štapom počeo je pravi pičvajz ..neznaš ko kog udara
a onda je nešta opalilo .. ko puška
svi stali ko ukopani i počeli se obazirat oko sebe nebili vidli skoje strane je to došlo ..
a onda rokne još jedamput i svi se okrenu prema sokaku
na pol ceste ispred svog dućana stajo je Drago trgovac s lovačkom sačmaricom u rukama i viko : UNUUUK , POSTO SAM DIIID ..svi na aldumaš .. do jutra !!!
baš su mu javili da mu ćer rodila a još nekidan je babama kad bi ga pitale jel mala noseća govorijo da nije , da ima neki bruh pa će morat na operaciju i da nije ništ opasno , a poslje operacije će se vratit na fakultet

svi ko jedan uz smjeh , odma krenili prema Dragi trgovcu  , čestitali mu i skupa snjim nestali u njegovoj avliji ..
znaju oni da Drago nežali kad se raspištolji
gledam ja to , nema više zaraćenih strana .. ni komunjara a ni domobrana
Drago ih sve pomirijo u sekundi ko neki vrač
ja se sad pitam jel ih pomirijo puškom il feštom ?
a ustvari to nije ni važno , jer pomirit ih mogu izgleda samo te dvi stvari .
dok sam stajo na putu već je Dragin komšija prekoputa pred dućanom paro staru perinu i jastuk i rasipo perje
kasnije popodne je poštarov sin zakvačijo perinu , i ono što je još ostalo unjoj za motor, i provozo se kroz cjelo selo ..
eto , sad i mi imamo bjeli Božić

ponedjeljak, 1. listopada 2012.

Ležeći policajci

  

dok je nama našeg Slavka tuberana  niko u selu nemora imat ni oroza ni vekericu da ga budi
svako jutro u pol šest izađe na sokak , počme kašljat , i izbacivat isebe one masne tuberanske hraćke , a to ječi da ga se čuje do nakraj sela
koda je rika jelena
a kad ga zaljepi za asvalt , sve puca
odma se svjetla pale po kućama
i barem da stoji na jednom mjestu ... al ne
oda vamo - tamo , pa zapljuje cjeli sokak 
ljudi ujutru u pekaru idu spušćane glave koda su nešt skrivili jer cjeli teren bude miniran i kontaminiran od njegovi hraćaka
i da vidiš kolki su to komadi .. pravi kapitalci ..
onaki žuti , sa krvavim žilicama posebi , a ljujaju se koda je neko pobaco komade ladetine ..ima usvakom barem deset deka žive vage
kad izdaleka vidiš da neko oda u cik – cak i spušćane glave koda vozi slalom , odma znaš šta je
nedajbože da nekud žuriš jer sigurno ćeš stat u to .. a onda si tek jebo ježa ..
poškljiznit ćeš se gore neg kad je poledica
još je gore kad ideš biciklom jer nemoš tak brzo krivudat pa ćeš se sigurno spizdit a onda i zaljepit u to
zato ja uvjek idem zadnji u pekaru kad prođu ovi što s avtima idu na poso , pa to malo razvuku i uvaljaju al i oni moraju pazit da ne voze brzo jer tu nema kočenja .. nikaki abeesovi tu ne pomažu 
a kad sunce izlazi , sjaji se naš sokak ko brodvej
nekad je bilo još gore jer je Slavko prije penzije vozijo kamijon u majdanu i nedotibog da ga ideš avtom obilazit jer je imo običaj pljuvat van kroz prozor , pa kad ti se to razljepi o šajbu izgleda ko sirovo guščje jaje kad ga istreseš iz ljuske
brisače nisi smijo ni palit jer su bili preslabi za to pa smo znali stat , izvuć malo benzina šlaufom i to onda oprat
neko ga jednoć pito šta ne ode na svoj đubrenik to ispljuvat , pa je reko da je išo prije al je vidijo da se đubre otog pokvari  i kad stime nagnoji njivu nema prinosa
štaćmo .. šutimo i duramo

jebiga , nije on jadan kriv što je tuberan ..
ustvari , kad čovjeka nešta muči nevalja to držat usebi već to treba isebe izbacit pa makar i na ulicu
al usvakom zlu treba gledat i neko dobro jer barem smo u selu sigurni na cesti
svi voze sporo i oprezno i netreba nam ni znakova ni semafora jer nam je sokak pun malih ležećih policajaca


četvrtak, 30. kolovoza 2012.

Masne basne : GNJETAO

 
stari je gnjetao po polju šetao
dugo ga niko nije smetao 
tu je provodio bezbrižne dane
bilo je pravo ljeto , bez mane
bilo je svega u izobilju
i hrane i koka u krugu od milju ..

bio je gazda u svome rajonu
ko neki stari kralj na tronu
vodio život začinjen medom , jer
sve su mu koke davale redom
a on je samo jeo i spavao
i između toga , sve ih jebavao

drugi su gnjetlovi , iako mlađi
sa starim kraljem bili u svađi
nije im dao da prolaze tuda
a oni ..nisu imali muda ..
samo su vrebali i noću i danju
dok ih je držo na odstojanju

jednoga dana u svome polju
ugleda koku , dotad najbolju
veselih  boja bilo joj perje
bezbrižna , koda je došla  na ferije
dok ju je jutro kupalo suncem
snažni mu trnci krenuli kurcem

luda mu iskra bljesne u oku i
poželi odmah da kresne tu koku
pa naglo jurnu u niskom letu
na svoju novu , žensku metu
al koka shvati šta ima na umu
i pobjegne trkom nazad u šumu

gnjetao smjelo za njom krenu
u gustu šumu što tajne krije
prvi put izvan svoga rajona
gdje nikad prije bio nije
tako je , nošen željom ludom ,
umjesto glavom , razmišljao udom

uvijek je bio željan jeba
a  sad ga još mučila nova treba
pohita gnjetao da je stigne
i da joj batake u zrag digne
pa stjera koku na šumsku cestu
i odmah je kljunom zgrabi za krijestu

široka bila šumska cesta
za takve stvari bilo je mjesta
zanjiše drveće svoje grane
poleti perje na sve strane
pa poče čerupat novu ticu
stvarno je za to imao žicu

vidjela koka nema joj spasa
pa poče kreštat iz sveg glasa
a on ne spozna od tog ni slova
što je galamila strankinja ova
pomisli , to joj sigurno paše
i nastavi koku još žešće da jaše

prilično glasna , iako mala
jadna je tica upomoć zvala
a gnjetao nije znao da stane
nije razumio jezike strane
za ševu je imo dobar motiv
ni slutio nije da ona je protiv

odjednom osjeti udar u glavu
sve mu se smrači i pade na travu
pomisli da ga je ošino grom
dok iznad njega je stajao ON ,
veliki tetrijeb , šumski car
koji je stigo da rasčisti stvar

tad poče tetrijeb gnjetla mlatit
želeći uljeza za glavu skratit
u bijeg se dade gnjetao stari
u glavi mu se posložile stvari
posta mu jasno da je ta treba
supruga strašnog tetrijeba

pojuri gnjetao kroz šumski gustiš
misleći da će ga tetrijeb pustit
al on mu je bio tik za vratom
i tuko ga kljunom kao batom
bježo je gnjetao ko sam vrag
a za njim ostajo pernat trag
 
kada je stigo u svoje polje
poleti u zrak brže-bolje
malo ga teže služila krila
jer su bez perja skoro bila
znao je samo da što prije mora
pobjeć od toga šumskog stvora

ipak je , vođen sretnom zvijezdom
nekako stigo pred svoje gnijezdo
sav očerupan , i slomljenog repa
primjeti još , da malo i šepa
al sretan  , što se domogo spasa
on zovne koke iz sveg glasa

tad shvati da je mrtva tišina
i nešto ga stegne u prsima
u strahu korakne  preko praga
ali od koka ni glasa ni traga
i sva su gnijezda bila prazna
staroga gnjetla stigla je kazna ..
 
zbog lude želje i tuđe pice
mladi mu gnjetlovi odveli tice
skupo ga koštala ta avantura
osto je jadan bez svih svojih cura
u pustom polju shrvan i prazan
posto je samo obični fazan


petak, 10. kolovoza 2012.

SLAVONSKI LONAC - RECEPAT




listajuć po jednoj velikoj knjigi recepata primjetijo sam da među glavnim jelima uopće nema „slavonskog lonca“..
a ima i bosanski i lički i čarobni i ekspres lonac  , i još par vrsta kojekakih vegetarijanskih napoja koji se isto zovu „lonac“.
e , zato ću sad ja , Dionizije Panonius Fakowsky , pokušat isparavit  tu nepravdu i po prvi put objavit recepat tog starog tradicijonalnog  slavonskog  jela koje se sačuvalo samo usmenom predajom , s koljena na koljeno i zguza na guz. 
za slavonski lonac , za 4 osobe treba vam : 
domaće kobasice  -  oko 1 metar ,  Ø (čitaj-fi) 35 mm , minimalno
domaća slaNna  - oko pola table ( ne tanja od 4 prsta )
domaći kulen    -  1 komad  (Ø , što veći )
kulenova seka  -   1 komad ( do pola metra ) Ø 55 mm , minim.
suha domaća šunka - 4 šnjite (debljine dlana) rezane preko cjele dužine šunke
švargl domaći - 1 komad
krvavica domaća  - oko pola metra ( u gužnjaku )  Ø 80 mm
čvarci domaći –  1 emajlirani litreni lončić 
povrće razno – crveni luk , bjeli luk , paprika , paradajz , od svakog po par komada
sol – po želji
crvena mljevena paprika – po želji
ljuti feferoni – ko oće

priprema:

ponedjeljak, 2. siječnja 2012.

POSTBLAGDANSKA PITA

dok su se ovi dana spremali išleri, pišlingeri , ekleri , svekrvino oko , poderane gaće , krizna pita-recesnjača , masnice sa šljivama , pracne , ruske šubare , španjolska lomača , šljunak torta , ledeni vjetar , japanski vjetar , crveni vjetar ,vjetar s Dinare , mačje oči , lemurove oči , pavijanovo dupe , crnac bez jaja , čupava Kata , kiler torta , majstorski meter-kolač , Muratova štanga , međedove šape, rutavci i kojekaki drugi kolači , malo sam listo te knjige sreceptima pa naletijo na kolač " NUS-PITA ".
prvo sam pomislijo da se neko sjebo u štampanju , jer NUS je neki otpad od proizvodnje koji se dade iskoristit.
nešta ko nus-proizvod  . al nije . stvarno ima taki kolač , i stakim imenom.
pa sam nešt razmišljo dok sam gledo kolko tog se baci dok se prave kolači , da bi baš trebo jedan taki kolač , neki postblagdanski risajkl-kejk recimo , u koji bi se mogli utrpat svi nus proizvodi poput ostataka praškova , cimeta , orasa , začina , ostataka filova glazura te razni ljusaka i koža od voća i jaja koje su inače jako hranjive i bogate vitaminima i mineralima samo su malo teže za žvakat .
al zato se to sve dade strpat u lonac , dobro okuvat i pošećerit  te dodat neku jestivu boju (najbolje zelenu) i sve to pretvorit u jedan gust gel skojim se onda mogu čuda radit ; mazat oblatne , punit princeskrafne , šlaufrole , mazat palačinke ili pravit pita .
to bi onda bila prava NUS pita jer bi se svi NUS proizvodi dobro iskoristili a višak bi se spremijo u dunstflaše ( tegle ) i koristijo po potrebi , za nenadane goste i slične hitne prigode .
samo treba pazit da se ne bacaju kojekaka prevelka sranja unutra ( ljuske orasa ako nisu smrvljene u prah ) zbog zagaranja , jer će to onda vrlo lako postat Zagor-puding , ili GNUS -pita .