utorak, 4. prosinca 2018.

BABINJE

Prošla baba s kolačima pored babe iz bolesti žureći na babinje.
Babi iz bolesti bi krivo pa je pristigne i ošine prutom preko leđa. Uto baba s kolačima, koji su od udarca počeli ispadati iz cekera, gnjevno poskoči, pljune i zakriješti na ovu:"Jebo li te babo!"
Baba iz bolesti se raskorači ,stisne šake i zaškilji na lijevo oko pa joj sve prijeteći onim prutom odbrusi :"Budi sretna što te nisam babinom gredom jer bi ti slomila babin kuk a onda te više nitko ne spasi od mrse po bolnicama u tim godinama."

petak, 27. veljače 2015.

Grbava Mara

                                                      


nekojutro sam kreno ušumu nabrat gljiva ustvari sam više išo 
zato da se malo nadišem friškog zraka jer sam ove zadnje dane 
baš pretero .. pekla se rakija u selu , a svi peku ..
a onda kak to već ide svi te zovu da probaš pa nemoš odbit 
već mi je i mozak bijo utrnijo pa reko aj da se malo iščistim od 
te friškulje jer nema goreg mamurluka ko od friške rakije ..
čovjek otog bude blentav i mutav a još mu i svakake 
pizdarije padaju napamet ..

daklem košto sam već reko kreno sam taki sjeban uzbrdo prama 
šumi i već nakon pedesetak metera se tolko uspuvo da sam se 
zakašljo pa onda od muke ispovraćo u šamac .. 
a sve neku žutu vodu koda žuč ibacujem isebe i čak mi se malo i zamračilo pred očima a u tom mraku svjetlucaju neke iskre ko krjesnice .. reko , to anđeli letaju oko mene ..
cjelog me oblijo znoj i uvatila me neka dršćavina da
sam pomislijo da je vrag došo po svoje ..

naslonijo sam se na prve tarabe da malo uvatim zraka kad je neko 
vikno iz avlije : - šta je .. neš mi tu valda krepat? 
podigo sam glavu i kroz maglu ugledo starog Marka lugara kako  piša ispod orasa i ceri se ..
 - ma nije mi dobro izgleda sam juče nešta gadno pojeo - odgovorim mu drščeći
- aj ti vamo ..imam ja  pravi ljek za te stvari 
- ma fala netreba proće to - izgovaram se
- ajde ajde ima da za frtalj sata budeš ko novi - odgovori Marko ,
diže se i ode u podrum 
sad su mi se već i koljena počela trest i počela me vatat neka dršćavina pa sam ga poslušo , ušo u avliju i sjeo na klupu u lad ispod duda 
- ovo ti zvekni i bićeš koda si se ponovo rodijo - viče on i nosi neku flašu a unjoj nekake crne i crvene bobice u nekoj tekućini 
- šta je to .. ako je rakija neću ..nema govora , baš sam danas
presto pit ?! - govorim ja njemu a on će ; 
- aj ne pizdi pa ovo je pravi prirodni ljek od šumski bobica ..šnjime 
sam izlječijo i puno gore stvari od tog tvog - i toči mi punu čašu 
od deci ..
- ako je alkohol neću pa makar umro već sam vam reko - uporan sam ja 
- ma kaki alkohol .. to su ljekovite biljke u staroj rakiji a to ti je sad kad je odležalo pravi ljek kakog nema u apoteki, ja ga pijem svako jutro već puni pedespet godina ..
- eto znao sam da je rakija .. fala al ja bi rađe popijo bunarske vode
- ni za boga  ! - drekne on na mene - otog će ti bit još gore , uzmi ovo i popij nasilu pa ćeš vidit da će ti odma bit bolje .. ti misliš da ja neznam očeg si ti bolestan .. od friške rakije - i gurne onu čašu predmene pa mi se isceri u lice - davno sam ja prošo tu školu
- zbilja nema - prostenjem ja a već mi se u grlu počela nakupljat i neka gorčina , uzmem čašu i iskrenem je na eks 

streso sam se ko ćuko kad protrči kroz potok al zbilja , već za par minuta mi je bilo puno lakše pa sam odma zapalijo cigaru ..
stari Marko je bijo poznat po tim svojim ljekovima al ja dosad 
nisam imo potrebe probat pa baš i nisam vjerovo u to 

al bijo je on poznat i po švaleraciji ..tako pričaju
kažu da je u svoje doba dok je radijo ko lugar furijo sve po redu ,
nije biro ..
muški ga zato baš nisu volili a iako se nikad nije falijo i nikad ga niko nije ulovijo u švaleraciji opet je bijo poznat ..
to mi nikad nije bilo jasno pa sam nakon druge čaše ljeka kad mi 
je stvarno postalo puno bolje odlučijo da ga nekako izdaleka priupitam o tim stvarima o kojima se i dandanas priča ;
- čika Marko nešta bi vas pito al neznam kako bi .. 
- pa pitaj .. jel za recepat od ovog ljeka  , viš da ti je već puno bolje 
a nisi mi odma vjerovo ?. 
- ma nisam mislijo na recepat već na neke druge stvari što pričaju 
o vama - probam ga nekako navest da sam načme temu 
- o meni ? ma ajde ko bi o meni šta pričo pa ja ću još malo na onaj svjet - lukavo se isceri stari lugar 
- nema to veze , vi ste u našem selu a i okolici živa legenda i kad odete na onu stranu još će se generacijama pričat ovama 
- a .. ljudi uvjek pričaju al malo je toga istina - poče se Marko
izmotavat pa nastavi - đe bi ja bijo kad bi vjerovo sve što čujem ..
-  znate šta .. sve da ništa odonog što pričaju ovama nije istina 
ja ću vjerovat da je , jer mi je tako bolje ..
na to se Marko lukavo nasmješi pa i sebi natoči pola čaše onog svog čuvenog ljeka ..
- znadem ja našta ti misliš - poče Marko - al to je bilo jako davno evo imeni se bliži osamdeseta i malo ko je i osto od ti što su me olajavali .. ošli su a nikad im nisam prizno ono što su tjeli čut ..

već sam čuo da je Marko bijo zajeban potom pitanju i nikad u društvu kad bi krenila priča o švaleraciji nije tjeo ništa nit komentirat nit reć , bez obzira nato kolko su ovi navaljivali pa sam počeo razmišljat otom kako da to iznjega izvučem i sve zapišem ..
neki su govorili da se bojo pričat zbog svoje pokojne žene Božane koja je kažu bila duplo veća i teža od njega a još usto i ljubomorna 
al žena mu je umrla prije desetak godina pa sam bijo siguran da to nikako nije mogo bit razlog njegove tajnovitosti ..
- aaaaa znači da je ipak nešta bilo dok kažete da im niste tjeli priznat ? - uporan sam ja 
- bilo pa prošlo ..nego kud si se ti tako rano zaputijo ? - pokuša
Marko okrenit ploču al utom zatrubi sirena Slavka dućandžije koji 
je imo pokretnu trgovinu i sva sela u okolici opskrbljivo sa namirnicama a dolazijo je svako jutro pa se Marko diže ;
- sjedi , samo da kupim kru 
- ma moram i ja cigare kupit - reko , pa krenem i ja za njim prema plotu ..
Slavko je nakad vozijo kamijon u kokakoli pa su ga djeca onda zvala Slavko Kokakolar .. ko onog pisca što je napiso "Brezu" 
tako da mu je do dandanas osto taj nadimak ..
u njegovom konbiju je bilo ko u božjoj bašči sveg i svačeg a najbolje se prodavo kru i pivo 
ja sam taj dan taman presto pit zbog trovanja friškuljom al nakon one dvi čaše ljeka ne samo da sam bijo ko novi nego mi se dizna ponovo otvorila koda ništa nije ni bilo a još kad sam ugledo sve 
ono pivo u konbiju nisam mogo odolit pa uz cigare kupim još
i četir dvoguze piva 
- de odma ponesite čaše za pivo da sad ja vas počastim - viknem Marku dok je nosijo kru ukuću a ja si nabrzinu natočim još jednu čašu onog njegovog ljeka i kresnem je na eks jer sam primjetijo da mi je otog sve bolje i bolje ..

malo sam se već bijo i zabrino jer već je prošlo skoro frtalj sata a Marka još nema iskuće i taman kad sam se digo da vidim šta je 
ide on i nosi neku korpu 
- jeste ponesli čaše ? - vičem ja 
- nesekiraj se .. poneso sam sve što treba - i stavi korpu na stol pa izvadi čaše , dasku , nož , pol kruva , dvatri paradajza i komad 
bjele , četir prsta debele slanine - nevalja pit pivo natašte treba 
malo i prigrist..

kažu da ljepa rječ i željezna vrata otvara a bogme bi se moglo reć
da i alkohol otvara najtvrđa usta ,  jer kad smo nakon sat vremena
načeli drugu flašu piva , načeo je i Markovo  svoju priču ..

i to je krenilo samo odsebe ..bez nagovaranja ..
- a šta si ti nenađeš neku .. mlad si ..u punoj si snagi a živiš sam 
  ko ćuko ? - upita me Marko
- ma neznam čika Marko , nema tu ništ za mene a i neda 
  mi se - odgovorim
- aj ne seri , puno selo žena i to kakih .. eeeee , da su mi 
  tvoje  godine nebi ni jednoj oprostijo - ozbiljno će on - nećeš
  ti uvjek bit taki ko sad .. sigurno si čuo onu ; " jebo il nejebo ,
  i kurcu vrijeme prolazi " ...
- u selu su sve udane - rekoh - nema više nijedna slobodna 
- šta ti to smeta ? - on će - pa te i jesu najbolje ..nisam ni mislijo 
  da ih trebaš ženit 
- još mi samo to fali da se petljam u nečiji brak i da još imam 
  kojekakih problema s njiovim muževima - uzvaratim ja
- hahaha .. viš da muževa nema cjeli dan , dođu kući samo jest 
  i spavat a te su im stvari na zadnjem mjestu .. na prvom su im
  pare i politika .. kad uđeš u gostijonu samo otom pričaju a o
  ženama samo kad se dobro naloču pa se počmu falit i izmišljat
  kojekake lovačke priče dok im žene nedojebane venu kotkuće
  ... to ti je tako oduvjek  - pojasni Marko
- to ste u pravu , a još su i ljubomorni ko ćukci - potvrdim ja - 
  al svedno se nebi tjeo upuščat u to s udatima .. i šta da se koja
  požali mužu da sam je pito ?
- nemoraš ti pitat , al netrebaš ni propuščat priliku kad ti se koja 
  sama ponudi - opet se isceri Marko i pruži mi praznu čašu da 
  mu natočim
- e takih nema koje se same nude ..barem u našem selu - odgovorim
  mu dok sam nam u čaše točijo novu rundu 
- ma de ne pizdi - Marko će - ti si od te rakije sasma obnevidijo ..
  pa neće te ni jedna pitat da je mazneš , al moraš joj u očima
  vidit da to oće .. 
- kako da joj vidim po očima - upitam ga - jel kad namiguje ?
- ti si tulav ko telac - ljutito će on - nisam na to mislijo .. 
  da ti namigne to bi svi vidili , al ako te gleda ko pljen .. ko 
  kad lisica pikira na zeca to je onda to !
- jebiga , mene dosad niko nije gledo ko zeca .. jedino što sam 
  vidijo da me gledaju ko svinju kad se obločem - našalim se
- e , da si gledo , vidijo bi  - odvrati Marko i srkne gutljaj - ti nju
  isto tako moraš gledat da bi to vidijo .. ja sam i maloprije kad 
  smo kupovali kod Slavka dućanđije vidijo kako te ona guzara
  mjerka a ti ništa .. samo u pivo gledaš .. ko tele 
- ma koja me gledala ja nisam ništa primjetijo ? - začudim se
- ona guzata što je došla po kru i mljeko ..žena od onog Lukinog 
  sina što radi u vojski 
- ona ? ma dajte ..to je staro za mene - ogradim se ja 
- šta je staro ? žena ima najviše trispet godina i to je tebi 
  staro - naljuti se on - ne jebeš ništa a još bi i biro .. a zato što
  biraš i ne jebeš .. kad ne biraš i jebeš sve što ti naleti ,
  kad-tad sve dođu nared ... joooj da su mi tvoje godine ..
- pa nije baš da ne jebem - rekoh - imam i ja neke svoje al nisu 
  iz našeg sela ..a dok god mogu birat , ja ću birat 
- ja nisam biro - isceri se on i istrese ono što mu je ostalo u čaši ,
  uzme komadić slanine pa nastavi ;
- bogme ih je bilo svakakih al ja sam se držo one stare , da se 
  pički i rakiji nikad ne zamjera ..a  kad sam mogo jebat 
  grbavu Maru , onda sam mogo i sve ostalo ..jel se ti nje sjećaš ?
- nikad čuo ..koja je to ? - upitam
- ma da ..nemoš se ti nje sjećat jer tvoji su doselili već kad se ona 
  udala i ošla iz sela a nije se ona jadna dugo mogla udat zbog grbe
  što je imala na leđima .
  nakraju je ošla za nekog što je od nje stariji dvajst godina i bolovo
  od asme pa kod njezine matere dolazijo kupovat ovaj ljek od
  bobica . od nje sam ja i naučijo recepat jer ju je mater stalno slala 
  ušumu da bere bobice .. 
  eh , kad se sjetim .. a imo sam onda dvajsčetir godine i nisam se 
  još bijo oženijo a Mara već bila prešla tridesetu .. i nije mi ništ
  smetalo što je starija odmene ko nekima - podjebe me Marko
- a kolko vidim nije vam ni ta grba smetala - vratim mu ja istom
  mjerom dok sam nam nadopunjavo poluprazne čaše ..
- šta to radiš ? - odjedamput će on ozbiljno i izmakne čašu a malo 
  piva se prospe po stolu , pa podigne kažiprst uzrak i ozbiljnim
  glasom mi održi kratko predavanje :
- zapamti ovo ; piće se ne nadotače i žena se ne nadojebava !
- dobro , zapamtiću - nasmijem se jer sam vidijo da se i njemu 
  nasmijo brk dok je citiro nepoznatog autora - a kaka je bila ta 
  Mara , osim što je imala grbu ? - upitam ga 
- uh , zgodna crnka , dobre sise , dobri guzovi jedini feler joj je bila 
  ta grba na leđima između plećaka a velika ko lopta , al čuo sam
  de je kasnije kad se udala ošla s tim svojim živit u Njemačku i da 
  su joj to tamo operirali .. kažu ovi što su je poslje vidili da je 
  izgledala koda nikad nije ni imala grbu ..a dok ju je imala nije niko 
  tjeo šnjom imat posla ..
- pa kako ste onda vi tjeli imalt posla s takom 
  grbavom ženom ?  - začudim se 
- evo saću ti ja ispričat kako je to bilo - reče Marko - al neću
  da ikom pričaš o tim stvarima sve dok ja ne poljubim ledinu ..
  čuo sam ja već zatebe da sve zapisuješ al opet nebi volijo da 
  pišeš imena jer svi imaju živu djecu i unučad pa da se ne brukaju
- ma lako za to - uzviknem ja sav sretan što je odlučijo progovorit 
  o tim stvarima - nemate brige , ja ću imena promjenit i niko se 
  neće zvat ko u pravom životu ..
  i vaše ću ime promjenit , a bogme i ime sela ..
- e tako valja , aj živijo - podigne on čašu i otpije gutljaj pa 
  počme priču ; 
- Mara je bila prva zato sam to i zapamtijo a ove iza nje , ko bi ji
  sve popamtijo .. godine su to ..reću ti za one za koje se sjetim .
  prvi put sam naletijo na nju u šikari dok je brala bobice materi za 
  rakiju . prvo sam pomislijo da je divlja svinja il neki srnjak i već 
  sam skino pušku s ramena da ću opalit kad je ona izletila iz šikare 
  predame . a pravo se uplašila jer je mislila da sam skino pušku 
  zbog tog što bere bobice . odma sam vidijo da je zgodna u 
  licu a i formasta jedino joj je ta grba nagrđivala izgled ..
  kad je vidila da se netreba bojat malo smo popričali pa mi obećala 
  kad dođe drugi dan da će ponest tog materinog ljeka da probam .
  i zbilja , došla ona drugi dan a ponesla politru ovog ljeka a ja kad 
  sam probo svidilo mi se pa sam onaki mlad slistijo skoro cjelu flašu
  ona je tu u blizini brala bobice ko i juče a meni se nije dalo 
  obilazit rajon koji sam moro obić svaki dan već sam se naslonijo 
  na jedan rast i pomalo pijucko ljek ..
  ona mi je bila okrenuta leđima dok je brala bobice u kantu tako da
  su mi odma pred očima bili njezini guzovi koji bi se zatresli svaki 
  put kad bi otkinila bobicu .. kantu je stavila sebi iza leđa i svaki
  put kad bi istresala bobice iz šaka u kantu , morala se okrenit
  prema meni a kad bi se sagnila sise su joj kipile iz raskopčane 
  košulje .. jedino je ona njezina grba narušavala sklad , al što sam
  se više lječijo koda je postajala sve manja i manja a kita sve
  veća i veća .. 
  došo sam joj iza leđa , uvatijo je za sise i počeo mjesit .. nije
  se opirala a poslje sam i vidijo zašto jer je bila zagorila ko stari
  kazan .. podigo sam joj suknju i gurno joj ruku međ noge a tamo 
  vrelo ko u paklu gromtejebo ! nisam više tjeo čekat pa sam ga 
  isuko i odma joj ga gurno onako zguza a ona se samo zakrenila 
  da se može rukama oslonit na kantu .. 
  guzijo sam je dobri pol sata al nikako da svršim .. ona grba me 
  gleda pravo u oči .. džabe što sam se rukama uvatijo za grbu da je 
  negledam kad znam da je tu ..
  reko , najbolje bi bilo da je povalim na leđa pa neću vidit grbu 
  al vraga .. 
  kad  sam je povalijo i tjeo leć na nju , nikako da ga turim .
  legla na grbu a grba koda ima špic .. nikako da se ustabili
  taman oću da ga metnem a ona se prevali il uljevo il udesno ..
  bijo sam sav mokar od znoja kolko sam se napatijo al onda ti
  Mara okrene mene na leđa pa me zajaši i počme skakat po meni
  da sam mislijo da će mi ga prekinit napola ..
  e onda sam tek svršijo .. 
  Mara je bila sva vražja a i dobrano zagorila pa sam je još jedamput
  kresno prije nego što je ošla . 
  sutra je opet došla .. a i preksutra .. 
  ustvari dvatri puta nedeljno se dok je bilo bobica 
  uh što smo se prašili ko zečevi.
  i svaki put kad bi dolazila ponesla je politru ljekovitog napitka 
  kad su prošle bobice više nije imala razloga ić u šumu pa smo se 
  počeli nalazit u njezinom šljiviku odma iza kuće 
  a mater joj je primjetila da joj neko krade flaše sa ljekom pa je 
  počela ključat podrum a ključ je sakrila među sise tako da ni
  Mara više nije mogla do njega 
  al ljek mi više nije ni trebo jer sam ga prvih dana pijo na flaše a
  kasnije sam tek sazno da je jedna mala čašica dovoljna za 
  dvatri dana
 - sad mi to tek kažete - skočim ja - kad već sam popijo skoro
   pol flaše !
- ajde neće ti ništa bit - smiri me Marko - ti si danas popijo jer
  si bijo bolestan a onda te samo ozdravi .. šta si se odma uplašijo ? 
- i šta je bilo dalje s tom Grbavom Marom - upitam
- a reko sam ti .. nalazili smo se u šljiviku a kasnije smo se spustili 
  malo niže do livade . e tu je bilo najbolje jer sa slučajno otkrijo 
  kako je mogu kresat i kad je na leđima jer me to već počelo 
  smetat .
  jedno popodne u osmom mjesecu smo se valjali po livadi 
  i Mara se nekako sa svojom grbom zaglavila u nekom jarčiću
  koji je poderala voda za velikih kiša a kojeg nismo vidili jer
  je zarasto u travu ..
  kad sam je vidijo da leži na leđima a da joj je glava na zemlji 
  izgledala je sasma normalno , koda ni nema grbu ..
  odma sam to iskoristijo i skočijo na nju jer sam bijo željan takog
  položaja .. uh , bilo mi je to najbolje šnjom dotad ..
  jedino što je poslje ispala pizdarija kad sam se digo i obuko jer
  sam trebo krenit a Mara ostala ležat ..
  zovnem je da ide a ona kaže da se nemože dić ..
  prvo sam pomislijo da je zato što sam je dobro izdero a onda sam 
  vidijo da joj se grba zaglavila u onom jarku 
  ona jadna sve diže glavu , ruke i noge nebil se digla al džabe
  uvatijo je ja za ruke i vučem da je iščupam al nejde .. koda je
  zašarafita za zemlju .. 
  jebemti krv krvavu šta sad ? 
  probam je vuć za noge a ono još gore , koda joj grba ima zube pa
  zagrizla u ledinu ..drži se kvrga ko divlja mačka s kandžama ..
  uvatim je onda za uši i probam joj odić glavu od zemlje 
  al Mara počela skvičat ko svinja pa sam moro odustat ..
  šta sad ? bijo sam u sto muka ..
  mislijo sam otić u selo i kod nekog posudit štijaču
  da je otkopam al opet , mislim kako ću Maru ostavit samu ..
  može neko naić pa ako me vidi da oko nje kopam , još će 
  pomislit da sam je satro pa je saranjujem ..
  srećom sam onda spazijo jedno meter ipo od Mare mjesto đe 
  je jarak malo širi pa mi pane napamet da je probam nekako 
  navuć na to proširenje ..
- zajebano .. jako jebena situacija - prekinem ga dok sam otvaro 
  novu flašu i provjeravo jel sve popijo da mu nebi 
  opet moro nadotakat , pa ga upitam ;
- i šta ste onda , kako ste rješili taj slučaj ? 
- jedva .. uvatijo sam je za noge i zakreno je duž jarka .
  onda sam joj okreno leđa i svaku njezinu nogu obuvatijo jednom
  rukom i počeo vuć prama naprjed .. ko konj kad vuče plug 
  teško je to išlo jer je grba bila šira od jarka pa se dobrano zaglavila
  moro sam onako na trzaj ..
  Mara se derala i vikala da ću joj iščupat noge iz guzice al nisam
  odustajo jer sam vidijo da je krenilo .. a sve mic po mic .
  srećom je to bilo malo dalje od sela pa je niko nije mogo čut 
  kako se dere jer bi se inače ljudi začas skupili . a šta bi im reko ?
  
 počeo sam se smijat kad je to reko jer je to tako dobro ispričo da 
 sam si odma u glavi zamislijo tu situaciju a Marko će na to ;
- sad je to i meni ko neka zajebancija i smješno al bogme mi
  onda nije bilo do smija .. bijo sam sav u goloj vodi al nisam
  odustajo sve dok je nisam dovuko do onog mjesta đe je šire .
  dok sam je vuko i trzo odjedamput sam osjetijo da više 
  nejde teško  i znao sam da sam stigo na cilj .. a vuko sam je 
  dobri pol sata ..
  uvatijo sam Maru za ruke i iščupo je iz jarka bez problema a 
  ona se raskoračila preko jarka i odma rukama počela čeprkat 
  zemlju i travu što joj se nabila između guzova ..
  pogledam jarak a ono brazda koda je neko oro ..
- svaka vam čast , ja neznam šta bi da mi se desi taka stvar ..
  dobro ste se sjetili to s jarkom - zaključim 
- kad je panika čovjek brže misli - uzvrati on pa nastavi - 
  mene je poslje tog uvatila neka slabina i dršćavina , baš ko tebe 
  jutros .. a to sve od tog natezanja .. sav sam se slomijo da sam 
  jedva onu svoju pušku digo na rame .. svu sam snagu potrošijo
  čupajuć Maru iz jarka al bogme ni njoj nije bilo bolje ..
  skoro mjeseca dana su je bolili kukovi pa je odala ko po 
  jajima a raskrečena ko žaba .
  ja sam isto popodne ošo kod njezine matere da mi proda politru
  svog ljeka jer sam se loše osjećo a ona me stala propitkivat šta 
  će to meni takom mladom pa sam izmislijo da je za neku ujnu
  od mog ćaće kojoj treba za oporavak poslje operacije ..
- a jel Maru bolila grba poslje tog oranja po zemlji ? - upitam ga 
- ma jok .. bolilo ju sve živo samo ta vražja grba ne .. koda nije bila
  njezina .. i da ..
  prije neg što smo ošli iz livade , tek kad mi je Mara okrenila leđa
  vidijo sam  da joj se na grbu navatala zemlja iz jarka ..
  da je sretne neko ko nezna mislijo bi da ima krtičnjak na leđima ,
  i viknem ti ja zanjom : 
   " Maro de se vrati da te otresem !" - i tu se
  Marko opet isceri - a ona će meni : 
   " neću , dosta mi je za danas !" 

                          
 


 
  
 
  
 
 












 








nedjelja, 19. listopada 2014.

TICA

evo šta sam doživijo prije par dana :
oko dva sata iza ponoći  me probudijo telefon a otkad ga imam nije nikad zvonijo u to doba..
skočijo sam iz kreveta i onako u mraku dok se još nisam ni razbudijo ni snašo , prvo opizdijo nožnim palcem u ciglu koja mi podupire vrata da se ne zatvore..
odma me oblijo znoj od muke al nekako sam došepo do telefona 
i digo slušalicu  ;

- alo ..
- jesi ti ? - drekne neki uplašeni kreštavi žemski glas
- ja sam .. a ko je to , kog trebate ?  - pitam ja
- ujna .. joooj jadnatisam .. dođi brzo pomagaj , umrću ..
- koja ujna , čija ujna .. ja nemam ni ujaka a kamoli ujnu ..
  kog ste vi trebali ? - probam joj objasnit dok sam prstima trljo 
  razbijeni nokat jer vidim po glasu da je žena u nekoj jebenoj
  situaciji pa je možda u panici okrenila krivi broj ..
- ama ujna Paskvalina iz  Starog Nagazišta jel sad znaš , ajde brzo
  dođi umrću .. - zakmeči ujna a ja se onda sjetim o kom je riječ ; 

to je bila ujna od mog pokojnog ćaće , ustvari druga žena
od ćaćinog pokojnog ujaka a koja se poslje njegove smrti  i treći
put udala .. 
jako uvrnuta baba od koji osamdesetak godina koju
sam vidijo samo jedamput u životu i to na ujakovom sprovodu
al tad sam još bijo djete pa je se slabo i sjećam 
nikad nije dolazila kod nas nit smo mi išli kod nje i uvjek su za nju
govorili da je živo zlo jer je saranila tri muža a nijedan nije umro
ni od starosti ni od bolesti a ko god bi šnjom imo kakog posla 
kasnije ga je pratila neka nesreća .. ma babske gluposti

- pa šta je bilo ujna , jel vam nije dobro da zovem hitnu i otkud 
  vam moj telefon ? - upitam sad već pomalo zabrinut 
- ma ni slučajno , dolazi brzo vamo netrebaju nikaki doktori već
  ti trebaš ... ajoooooj umrću - zapomaže ujna 
- a šta je onda ? ako nije za hitnu nije ni opasno .. onda mogu 
  doć i ujutro .. kud sad u ovo doba .. pa dva sata je ?
- ma jooooj jadna ja ..nikog nemam da mi pomogne a do jutra ću 
  umrt  - zajeca baba-ujna 
- pa šta je bilo u čem je stvar , kažite već jedamput ako oćete da 
  dođem - odbrusim  joj sad već pomalo živčano 
- jooooj ..požuri da nebude kasno, vidićeš kad dođeš .. jadna sam
  kad nemam nikog svog da mi pomogne a neće ti to bit džabe ja 
  sam tebi i zemlju u nasljectvo mislila ostavit  a ti sad ovako ..
  nemoj da me cjeli život nosiš na duši ..
šta sam drugo mogo neg se počet pakovat u Staro Nagazište
jer sam vidijo da me se ova neće okanit dok ne bude po njezinom ;
- dobro ujna , evo idem , al ne znam ni koja je vaša kuća 
- el znaš đe je stari zvonik - upita ujna 
- mislim da znam - reko
- e pa odma druga kuća iza starog zvonika zdesne strane kad 
  ideš prama groblju vidićeš ima živicu od šimšira - objasni ona
- znam , ajd nekako ću već pronać idem se oblačit , eto mene 
  za frtalj sata ..
a jesam se pošteno mazno u palac da nisam mogo ni čarapu navuć 
a kamoli obut bakamđe pa sam navuko stare natikače da mi prsti 
mogu bit slobodni jer kolko me bolilo nebi mogo ni vozit tom nogom ..

brzo sam došo do Starog Nagazišta al taman kad sam ušo u zadnji zavoj prije sela izleti mi lisica pred auto i kad sam stiso kočnicu škljizne mi noga iz natikače pa stodvajsosmicom opizdim lisicu u punoj brzini tako da je odma odletila nazad u šikaru a ja u zadnji čas uspijem izravnat da ne sletim u šamac ..
odma sam stao i izašo van da vidim jel ima kake štete al kako je bijo mrak i ništa se nije vidilo mogo sam samo pipat po prednjem djelu 
stodvajsosmice i kolko sam napipo sve je izgledalo dobro ..

sjeo sam opet u avto i uvezo se u selo pa počeo tražit ujninu kuću ..
u selu mračina  , vidim samo doklem moja svjetla dobacuju a niđe žive duše a ni svjetla u prozorima od kuća 
koda sam u grobu 
zamalo sam ugledo stari zvonik pa usporim i utom odma spazim 
visoku živicu od šimšira baš kako je ujna i opisala pa skrenem
na tu ćupriju ugasim auto i izađem ..
izvadim iz džepa fajercag i kresnem ga da vidim kud idem pa polako
dođem do kapije i baš tad zakrešti neka noćna tica al tako strašno i jako da se sigurno čula do kraja sela ..
bijo je to neki otegnuti sablasni vrisak koji u mrklom mraku 
izaziva jezu kod svakog ko ga čuje 
neznam jesam se preznojijo od tog krika il otog što je bilo sparno il od smrada živice od šimšira koji podsjeća na groblje al nije mi
baš bilo ugodno 
osjetijo sam kako su mi se dlake na vratu nakostrešile ..
kresnem ponovo fajercag i skoro se userem od strah kad sam 
vidijo da neko stoji odma tu ispredmene uu mraku ..
- jesi stigo ..ajde zamnom i pazi đe staješ - prošapće ujna koja se 
ko neka sablast stvorila s one strane kapije a da je nisam ni čuo 
- a joj ujna jeste me prepali .. jel nemate tu nekako svjetlo .. a jeste vi nadošli , vidim da vam je bolje  ? - upitam je dok sam bauljo za njom i kvrcko sa fajercagom 
- e tu pazi , drž se iza mene da ne upaneš u bunar ko moj pokojni 
prvi muž - odvrati ona a ja se onda ko kroz maglu sjetim te priče
da je neko od njezinih muževa upo u bunar a selo govorilo da ga je to sigurno ona gurnila ..
čim smo skrenili iza ćoška ukaže se svjetlo ukući tako da sam vidijo i ulazna vrata pa obiđem ujnu i požurim da uđem kad mi ona 
prosikće iza leđa ;
- stani , nejdi dalje ! 
- šta je sad ? - upitam zbunjeno a ujna me obiđe i uđe u kuću pa se za malo vrati i pruži mi nešta ;
- evo uzmi ..
- šta je to ? upitam i sve naprežem oči pri slabom svjetlu 
- jaje ..
- jaje ? pa šta će mi jaje ujna ? 
- uzmi uzmi to moraš uzet kad kod nekog dolaziš prvi put ukuću 
  taki je običaj jer ako neuzmeš onda će mi zlo ostat ukući - govori 
ujna i sve me s tom rukom gura u stomak 
- aj dobro - nasmijem se ja i uzmem to jaje da joj ne izađem iz volje 
pa ga stavim u mali džepić od košulje i krenem zanjom ukuću a ona se opet okrene i prošapće ;
- prekorači prag ..pazi da nestaneš na njeg !
- šta , jel potrgan ? 
- nije , al ne smiješ stajat na njeg jer to izaziva nesreću - opet mi objasni ujna a ja je poslušam , oprezno prekoračim preko praga
pa uđem zanjom ukuću
- jeste se vi spakovali ? - upitam je sve gledajuć po sobi nebil neđe
vidijo torbu s robom za bolnicu 
- ajoooj meni ..sram te bilo .. ja te zovem da pomogneš a ti bi mene
spakovo na onaj svjet ooo božemesačuvaaaj - zavapi ujna i ošine me takim pogledom da mi je odma knedla stala u  grlu
- ma nisam mislijo za onaj svjet neg za bolnicu - promucam ja 
da je smirim i popravim stvar 
- kaku bolnicu ? nisam ja za bolesna da idem u bolnicu  - sad se već 
ljutito obrecne ujna 
- a šta ste me ondak zvali da dođem i vikali daćete umrt ? - upitam 
začuđen i zbunjen ..
nato mi se ujna unese u lice , razrogači svoje inače sitne zmijske oči
pa nekim znatno dubljim i tišim glasom od kojeg sam se odma naježijo progovori ;
- zvala sam te da oteraš onog vraga vani ! -  nastavi ujna i pritom 
se triput prekriži
- vraga .. kakog vraga ? - upitam ja misleć da je ujna pomunjasala a ona se i dalje nastavi križat ko luda svaki put kad spomenem vraga
- onog na orasu .. čuo si ga maloprije kako se dere ..
- ma dajte ujna šta vam je ? vragovi ne postoje - probam je smirit
- to ti misliš al vidićeš ..

utom opet zakrešti ona noćna tica al još jače i još jezivije a ujna
me od straha zgrabi za košulju i to baš za onaj džep u koji sam stavijo jaje što mi je dala za dobrodošlicu , i zdrobi ga ..
e tu sam popizdijo i odgurno je od sebe ;
- de šta vam je , šta radite .. zdropili ste mi jaje  , gle šta ste mi sad napravili ..kaki vragovi i kake gluposti .. vama je izgleda ošla brtva glave .. sjebali ste mi sad novu košulju .. 
- evo , jesi ga sad čuo - prošapće ujna sva ukočena od straha pa mi 
poče izvrtat džep i istresat ono jaje na linoleum 
- pa to je neka noćna tica a ne vrag .. niste me valda probudili u pol noći zvali zbog take gluposti ? - ljuto joj odbrusim 
- znam ja dobro šta je to - nastavi ujna - to je ona tica što priziva 
smrt i nije tu prvi put .. svaki put kad je došla neko je umro a sad je došla po mene .. zato sam te i zvala da je oteraš , nemoj da me nosiš na duši a neće ti to sigurno bit džabe .. 
- ujna to su gluposti a ja nevjerujem u te stvari .. to je obična noćna tica koja je sad budna jer je mrak a dere se il što je gladna il što se ganja pa traži partnera za seks .. a to što je neko umro kad ste je vi čuli , to je slučajno - pokušam je razuvjerit 
- ništa nije slučajno .. triput je dolazila na moj oras i svaki puta sam 
ostala udovica .. a sad je došla po mene ajoooooj - zacvili ujna i počme mi kuhinjsku krpu gurat u onaj džep od košulje pa nastavi ;
- a i ovo nije dobar znak što se to jaje polupalo .. joooj velika će se nesreća dogodit .. de čekaj saću donest svete vode da poškropim tu 
đe se jaje razlilo ..
vidijo sam da se ne isplati opirat ludoj babi a više mi se nije ni spavalo pa sam pristo nek radi šta oće ..
a osim tog spomenila je da mi neće bit džabe pa je priupitam ;
- a kad ste spomenili da mi neće ovo neće bit džabe , na šta ste mislili ?
- metnila sam i  tebe u oporuku .. onaj šljivik u marinoj jarugi će bit 
tvoj poslje moje smrti - odgovori ona škropeći me svetom vodom
- oho , fala vam ujna .. a kolki je taj šljivik , mislim kolko ima 
šljiva u tome šljiviku ? - počmem se sad oprezno raspitkivat 
- nema puno sinko a i stare su to šljive al ima mladica što su nikle iz zemlje pa si uvjek moš uspostavit novi šljivik 
- a kolko je to površinski ?
- ne znam kolko je površinski .. oko pol frtalja jutra , neznam kolko je to fati .. al dok se ove stare šljive nisu osušile znalo je tu bit i do dva kazana rakije .. i to kake rakije 
- pa kolko je bilo stabala - uporan sam ja
- šest .. eee kake su to šljive bile dok se nisu ošugale .. nije ih takih bilo u okolici .. al otkad je moj zadnji umro muž nisam ni bila u marinoj jarugi pa ni neznam kako je sad stanje 
- a kolko ima kako vam je muž umro ? 
- preksutra će bit petnajst godina - tužno će ujna 
- petnajst godina .. to je sad već sigurno šikara - primjetim 
- ajde , mlad si ti .. iskrčićeš - odvrati ujna 
a je me ujna usrećila sa nasljectvom .. al odma mi je palo na pamet pa je upitam ;
- a jel imate te rakije da probam ?
- imam , otkad je moj pokojni ošo niko je nije ni pijo - pa otvori 
kredenac i izvadi čašku i litru žute rakije kaku skoro nisam vidijo 

već je prošlo tri sata ujutro a ja sam sjedijo sa ujnom u kuhinji i 
falijo njezinu rakiju koja je zbilja bila dobra ..
poslje četvrte čaške sam je već počeo hrabrit i uvjeravat da ću tu ticu koje se tolko bojala oterat da se više nikad ne pojavi ;
- ujna , dobro da ste mene zvali .. ja sam vam otrov za take beštije..
vidićete vi kad ja sad izađem , ima da je nema .. ako treba popeću se na taj oras i živu je očerupat mamujoj jebem pernatu ..
- joooj nemoj na oras nizaboga .. pa tvoj je ujak Lojza spao stog orasa i slomijo vrat , star je to oras a grane trule .. daću ti ja neki kolac pa je šnjime probaj oterat - uplašeno će ujna 
- ma da ? nisam ni znao da je tako pogino .. nikad mi niko nije pričo o tim stvarima al bijo sam i mali kad je to bilo pa se i nesjećam , 
a šta je bilo s vašim prvim mužem ? 
- spao je u onaj bunar , već sam ti rekla .. a on mi je bijo najbolji 
od sviju i najduže mi je trajo ..skoro dvajspet godina ajoooj moj Mile šta si ošo i ostavijo me kad smo bili u dugovima - tužno će ujna
- jel niste imali nekaku ogradu na tom bunaru .. malo mi je čudno da to stoji tako otvoreno a trava obrasla okolo pa se i nevidi ? 
- nismo , to je stari bunar koji se nije koristijo još otkad sam ja bila mala jer je nekaka krmača upala unutra
- a treći muž ..šta je šnjime bilo ? - priupitam dok sam si točijo petu rakiju al baš kad je ujna zinila da mi odgovori zakrešti ona tica i to tako blizu koda je pred vratima 
- ajoooj evo je - zacvili ujna a ja odma skočim sa stolca i izađem 
pred vrata 
- jel imate vanjsko svjetlo ujna ? 
- ima al nevalja nešta je pregorilo 
- dajte drugu žarulju pa ću promjenit 
- nije to do žarulje nešta nevalja sa žicama al nemoj to dirat već uzmi ovaj ljeskovi prut pa lupaj po orasu da oteraš tog vraga - šapće ujna i nosi mi neki prut od jedno tri metra a drugom se rukom križa
- a kako ću kad se ništa nevidi jel imate barem neku lampu da posvjetlim na oras ?
- nemam , ima jedino svjeća - odgovori ujna 
- nemogu sa svjećom svjetlit na oras al ajde donesite pa ću šnjom 
posvjetlit da popravim barem ovo vanjsko svjetlo iznad vrata 
- najbolje da to nediraš jer će te ubit struja košto je i Ratka
ubila - upozori me ujna pa mi u ruke utrpa onaj prut i počme me 
gurat prema orasu
- kojeg Ratka , đe ga je ubila struja ? - upitam ujnu da mi pojasni 
- mog zadnjeg muža jel ti neznaš ? otresla ga struja dok je čeprko po tim žicama od vanjskog svjetla pa je odletijo sa lojtre i lupijo glavom u bukovi panj i umro ajoooj kad se samo sjetim .. a sve je to ovaj vrag kriv - zakuka opet ujna , prekriži se pa rukom pokaže prema granama od orasa 
- aj dobro , onda neću sad po mraku čačkat potom , al mogu doć po danu pa ću vam to napravit .. a kažete da je i onda bila ta tica tu kad je Ratko pogino ?
- dašta da je bila .. bila je i kad je Mile spao ubunar i kad je Lojza 
sletijo s orasa i slomijo vrat , to ti je zlo , živo zlo .. 
podigo sam onaj ljeskovi prut i počeo mlatarat po granama dok je 
ujna iza mene kreštavim glasom vikala : 
- aiiiiišššš vrag te odneso aiiiiiišššš !! - a onda kad je prut puko 
napola , začuo se lepet krila i tica je nestala 
- jeste čuli ? izgleda smo je oterali - upitam ujnu 
- čula sam al vratiće se ona , uvjek se vrati ..- snuždeno će ona
- ma šta ? ako treba ja ću dežurat do jutra , ima da je umlatim samo
da se malo razdani - ohrabrim ujnu a da budem iskren nisam se ni žurijo nazad jer je u flaši ostalo više odpola one stare rakije ..
- joj fala ti što ćeš ostat .. jesi gladan , pravila sam šufnudle ?
- nisam gladan fala vam  , al mogo bi popit još koju čašku rakije ,
jako vam je dobra ..- pa krenem u kuću a ujna mi iza leđa prošapće :
- pazi da mi ne staneš na prag , prekorači !

i taman kad smo sjeli za stol i nagno onu rakiju što mi je ostala u čaši tica opet zakrešti al puno dalje nego prošli put a ujna se opet prekriži..
- mogo si nešta pojest da te ta rakija ne smanta .. ostalo mi 
šufnudli od jučer il oćeš nešta kašikom da ti nabrzinu 
skuvam zafriguše ? - uporna je ujna
- ma nisam gladan fala vam koda i jesam
- nemoj sjedit na ćošku stola , neš se nikad oženit - upozori me ujna
- ako je to istina onda i  bolje da neću - odvratim joj ja i odma pomislim kako je bilo njezinim pokojnim muževima svaki dan 
slušat "nemoj ovo  - nemoj ono "
- trebo bi se oženit nevalja bit sam ja to najbolje znadem bilo bi ti puno lakše živit .. a jel imaš kaku žemsku ? - upita me 
- imam kad se zalomi  .. a ovako sam naviko i dobro mi je - kažem 
ja i natočim si još jednu  
- znaš šta bi bilo najbolje ..? - upita me ujna i podigne kažiprst
- šta ujna ?
- da se ti doseliš kodmene ! - ispali ujna i udari dlanom po stolu 
- kako to mislite da se doselim .. i za kog bi to bilo najbolje ? 
- da dođeš živit kod mene to bi za obadvoje bilo najbolje .. ti bi imo
skuvano a ja svedno neću još dugo a i ovu kuću moram nekom ostavit pa bi bilo najbolje da tebi pripane ..
- mislite da vas uzmem  na doranu ? 
- pa da .. il na doranu il da se vjenčamo jer ja nemam nikakih nasljednika pa bi sve tebi pripalo - veselo će ujna 

kad je to rekla tolko sam se brecno da sam se nesvjesno stolcem 
privuko onom ćošku stola za kojim sam sjedijo i prosuo rakiju po
njem i još onim palcem mazno u nogu od drugog stolca .. 
ujna je odma skočila i počela sa ćoškom fertuna brisat stol
- de se malo makni da to obrišem - ujna će meni 
- neću  - prostenjem , jer mi je sve zaiskrilo pred očima što od rakije što od boli u palcu a najviše od njezine ideje da bi je mogo 
oženit pa sam se još čvršće uvatijo za onaj ćošak stola đe sam sjedijo i uvjeravo sam sebe da je to stoposto istina kad kažu da se neš nikad oženit ako sjediš na ćošku stola ..
- otkud vam taka ideja da bi se ja s vama mogo oženit .. em ste mi  ujna em ste sariji odmene da mi možete baba bit ? - upitam je
- ma kaki rod .. ja sam bila ujna tvom pokojnom ćaći a ne tebi ..
a sve i da sam ti prava ujna to nema nikake veze  .. da sam mlađa mogli bi i spavat skupa , nije ujna krvno sroctvo a mislila san 
da se samo na papiru vjenčamo , još bi ti ostala i moja 
pemzija , a nije mala .. - pojasni ujna svoj pakleni plan dok je oko mene fertunom trljala po stolu
- dobro razmisliću otom pa ću vam javit - slažem , samo da me se više okani ..

vidim ja da je baba luda ko puška i da treba bježat kući jer vani 
je već počelo pomalo i svanjivat .. al bilo mi žao otić i ostavit onu
dobru rakiju pa odlučim ostat još malo ..
- još ću si jednu natočit pa idem evo već i svanjiva vani a i ona tica se više nečuje , mora da sam je onim prutom dobro opizdijo po krilu il po nogi pa se sad boji doć nazad .. 
al čim sam to izgovorijo ona tica  opet zakrešti al tako jako da sam mislijo da mi je odma tu iza leđa ..
- evo je , jesam rekla da će se vratit - zacvili ujna i opet se počme križat ko luda , a ja stavim prst preko usta i pokažem joj da šuti pa se preskačuć prag lagano išuljam van đe se sad već solidno i vidilo 
ujna me pratila u stopu i dok sam gledo po granama ona me odjedamput žbrokne u leđa i pokaže mi prstom prema jednoj 
deboloj grani što se vodoravno pružala preko avlije  ..
tad sam je ugledo ..
al kolko je jako drečala ja sam mislijo da će to bit nešta 
unajmanju ruku ko puran a ne ko pile od mjesec dana 


počeo sam po avliji tražit nešta ščime bi je pogodijo al od visoke 
trave nisam mogo nać nikaki kamen il drvo il ciglu pa šapnem ujni :
- dajte mi neki kamen il šta drugo samo da je tvrdo pa ću se 
stim bacit na nju - a ujna kimne glavom pa ode u kuću i zamalo se vrati sa širajzlom .. 
bijo je to pravi željezni širajzl od jedno kilu ipo ufrkan na sredini kaki su nekad pravili majstori kovači ..
- e to mi treba - prošapćem i stanem oko tri metra ukoso ispod te grane na kojoje čučala tica 
nisam raspoznavo detalje kake je boje nit kake su joj oči jer 
još je vani bilo malo mraka pa je zato bila crna a u mraku su sve tice crne al važno da sam vidijo njezinu siluetu da je mogu pogodit 

 

snažno sam zamanijo i bacijo širajzl prema tici i mislim da sam čuo kako je zakreštala prije neg što mi se zamračilo pred očima ..
                             
                                                ***************

najprije sam čuo ujnu kako jauče i osjetijo da mi nešta curi niz vrat i sljeva se u košulju .. onda sam otvorijo oči 
kroz maglu sam je vidijo kako stoji iznad mene s nekom starom 
kantom i tek onda svatijo da ležim u travi pa sam se zbunjen 
počeo pridizat ..
- šta je ovo , šta je bilo ujna ? 
- jooooj živ si - veselo će ujna pa nastavi - odbijo ti se širajzl od grane ravno u čelo pa sam te zalila ladnom vodom iz bunara da nadođeš .. al dobro je ..živ si ..
izgeda da sam se onesvjestijo jer se tog nisam sjećo a na sred čela sam napipo kvrgu ko jaje a i glava me počela bolit 
- a đe je tica , jesam je pogodijo ? - upitam 
- umalo .. al nije nikad bilo ovako blizu - utješi me ujna - al važno da si živ ja sam već pomislila da si pogino ko i svi do sad dok su terali tu ticu ..
- ko je pogino dok je ganjo ticu .. šta pričate ? - nije mi bilo jasno 
- pa moji pokojni muževi jesam ti več rekla ..

sunceti žereno , onda mi tek postalo jasno ;
- oćete reć da su oni svi poginili dok su terali tu ticu ? 
- pa da .. jesam ti rekla da je sami vrag u toj tici i da je svaki
put kad je došla , iz ove kuće izašo mrtvac - reče ujna sve se
križajuć na pomen vraga 

najprije sam zino da joj jebem sve po spisku a onda sam popizdijo i bez rječi kreno prema ćupriji đe sam parkiro stodvajsosmicu kad sam začuo ujnu iza sebe ;
- jel ti ode .. mogla sam ti kavu skuvat a mogo si i rakiju još popit ..
oš si ponest šufnudli da ti spakujem  ? - nisam ništa reko
- jooj ostala ti je rakija u čaši moraš to popit jer mi ostavljaš neprijatelja u kući - sjeti se ujna

tek sam sad vidijo da mi je puklo staklo na desnom faru i da mi je zadnja guma skoro potpuno prazna al svedno sam sjeo u auto i kreno da što prije odem što dalje ..
dok sam išo niz selo vidijo sam staru vješticu u retrovizoru da nešta viče zamnom al nisam se obaziro ..

dotad sam bijo uvjeren da vragovi ne postoje i da su to babske gluposti al tu noć sam imo bliski susret šnjime ..
al ne u toj noćnoj tici već u babi-ujni ..

kad sam stigo kući prvo sam iščupo telefon iz zida i otreso ga 
o pod ..
ionako ga nikad ne koristim 



                                        ) nenastavljase (
































 




















srijeda, 10. rujna 2014.

FOTELJA

 


e kakih sve muka moš imat zbog govneta ..
nastanilo se u dupetu i danima neće van ..
leži tu ko neki parazit i samo se deblja ..
a ja ga moram nošat sasobom ..

ošo kod doktora a on kaže ; - tvrda stolica ,
pa mi dao neke male žute tablete šest komada
daji pijem prvo tri odjedamput pa onda
po jednu svaki pol sata  ..
jedva sam našo staru vekericu jer mi je 
na onom zidnom satu krepala bakterija  ..
popijo , sjedijo , gledo u vekericu , al ništ ..

nakraju sam ošo kod babe Stane što lječi
travama pa mi dala neki šareni čaj ..

ne znam jel od čaja il od konbinacije s
tabletama al za pol sata su krenile 
moje porođajne muke 

ma kaka stolica , moj doktore ..
to je cjela fotelja gromte jebo  !
jedva je izašlo ..
koda ima kamdže pa se drži ..
cjeli kapitalac , ima fi ko mortadela
nisam ni znao da mi se prkno 
more tolko raširit 

triput sam pušćo vodu a ono
ni da se pomakne ..
koda je puščalo korjenje ..

odma sam vidijo da tu ni vecej kefa
neće bit od nikake koristi pa sam doneso
vojni ašov i isjeko ga na šest 
rata bez kamata ..
tek kad sam šeti put puščo vodu
dobijo sam bitku s monstrumom

da sam srao vani na cesti 
napravijo bi ležećeg milicajca

vidim popodne neka gužva na sokaku a ono došli
komunalci sa strojevima jer se zaštopala kanalizacija

sad opet moram kod doktora da mi 
dade nešta da mi se šupak
vrati u normalu 

ubi me ovaj propuh 
kad otvorim usta




 





ponedjeljak, 17. veljače 2014.

STOPER

danas sam po prvi put zaobišo stopera ..
inače svakog povezem al prošli put mi je 

u auto uletijo baja koji je smrdijo koda ga je 
neko iskopo iz kontejnera iza krematorija ..  
nemogu uopće opisat taj smrad ..
oči su mi se same počele stiskat kad je počeo 

isparavat da sam od suza jedva vidijo kud vozim ..

vidim čovjek stopira , kišica lagano pada a
on lagano obučen .. pa šta ću , stanem mu ..
a i više volim kad nisam sam , kad mogu snekim 
popričat ..
al taj sam se put gadno zajebo a pričat nisam
mogo jer sam držo zrak u plućima da to 
nemoram udisat 
otvorijo sam prozor i gurno glavu van da udahnem ,
pa onda opet unutra ..
i danas me zbogtog zasjeca iza ljevog uva od propuha

taj mi je smrad danima osto u nosu
čak i kad sam treći dan pijo rakiju osjetijo sam taj vonj ..


kažem mu putem :  - ti sigurno neznaš plivat ..
a on će : - ne , kak znate ?  .. 

a eto tako , nagađam - odgovorim mu ..
pa sunceti žareno mislim , da si se barem jedamput 

ljetos okupo u nekoj bari , nebi mogo ovolko smrdit 
..ko šaptač tvorovima bog ti mater...
jesi oženjen ? - priupitam ga i odma pomislim 
šta bi tek TO bilo da može s ovim leć ..
jesam - odgovori i okrene se prema meni a iz usta 
mu zasmrdi koda se najeo kuvanih govana 
od krepanih hijena ..
- onda ti žena sigurno boluje od upale sinusa  - rekoh
- da - vikne on - kak to sve znate ..već ste drugi put 
pogodili ..vi koda ste neki vidovnjak hahaha ?!

više ga nisam ništa pito jer se opet okreno prema 
meni i iskesijo svoje polovno crno zubalo meni u lice
a sve je to bilo popraćeno vrućim zadahom iz njegovog
droba u kojem je sigurno bilo nekih rjetkih kolonija 
bakterija koje su izumrle još sa dinosaurima ..

kosa mu bila sva u masnim rezancima a još pokiso..
na nogama mu krpene patike u kojima koda je odo po 
đubretu a isto se smočile pa se miris 
tek u autu oslobodijo ...
ma šta oslobodijo , OTEO !

da se digne moja pokojna baba i ovo vidi
rekla bi ;  ŠIRAJZL I ZATUĆ !

mislim da dotad nikad nisam brže vozijo ..
nisam ni znao da mi auto tolko može ić
počele se palit i neke lampice al nisam se na to obaziro
ma sve da me tad policija zaustavljala , nebi im stao

kad sam ga konačno iskipo stao sam u prvoj 
gostijoni i mazno tri pelinkovca na eks jer mi je
taj smrad sjeo na želudac koda imam čir 

auto sam cjelu noć ostavijo otvoren da se zrači i još sam 
drugi dan sprašijo cjeli sprej od jorgovana ..al džabe ..
nakraju sam ga zatvorijo a prije tog unutra zapalijo 

tri štangice sumpora za bačve i tek sam 
tad malo načeo taj smrad

baš mi naišla strina dok sam ga zračijo od sumpora 
pa me pitala kaku sam to crkotinu vozijo u autu jer 
da smrdi ko sami vrag ..sumpor nije ni osjetila 

smrad se uvuko u siceve i tapecirung da sam
na kraju auto moro odvest na dubinsko 
ćišćenje parom ..

a ja .. 
trebalo mi je pešest dana da se povratim..
izgubijo sam apetit i svi su me ispitivali  
šta sam bljed .. 
reko sam im da je to od horora 

e, otad više nevozim stopere ..
što sam vozijo , vozijo sam ! 





 
 

petak, 30. kolovoza 2013.

GROMOVAČA

ko god je ikad bijo u Starom Poganištu a nije probo
gromovaču od Đuke Zvonarevog , isto mu je koda tamo
nikadnije ni bijo ..
a onda , ako je već nije probo , bolje da nikom ni ne spominje
da je išo , jer će ga svi isprdat ..

ta Đukina rakija je postala tolko poznata u ovim našim selima 
a i šire , da je već postala prava turistička atrakcija

čak su dolazili i neki švabe da si kupe koju litru za ponest 

a sve je počelo prije jedno dvajst godina kad je u Đukin 
šljivik puko grom i zapalijo par šljiva 
poslje tog je udarila taka jaka kiša da je odma ugasila grane
štoije grom zapalijo ..

Đuka priča da je najprije mislijo te šljive porušit , al sve 
danasće-sutraće pa ostale do idućeg proljeća i ponovo 
poterale
kaže da su mu svi govorili da od nji nema sreće i da sigurno 
nikad više neće  rodit al on nikog nije tjeo slušat .. a i dobro
da nije .. 

već prve jeseni je imo tolko šljiva da si mogo u kola napunit
a rakija ispala dobra ko nikad dotad ..
i onda su se počela događat čuda koja ni dandanas niko 
nezna objasnit ..

mjesec dana nakon tog , Đukina se žena Reza spakovala i
vratila kod svoje matere babe od osamdespet godina , 
kod nas u Gornje Rastovlje i rekla kako šnjime više 
nemože izdržat 
kad su je pitali šta je bilo , nikom nije tjela reć šta je na stvari

tek dvatri mjeseca kasnije kad su svi primjetili da se Đuka 
počeo čudno ponašat i otom naveliko pričat po ovim našim 
selima , i Reza je otvorila dušu i ispričala kako ju je Đuka koji
je dotad bijo pobožan i miran čovjek odjedamput počeo 
napadat i to po desetak puta nadan ..
- nisam se smila sagnit prednjim , jer bi me odma naguzijo -
  žalila se Reza - i nije me ni pito jel mi dotog .. a najgore 
  što bi nakon pol sata tjeo ponovo .. koda je sam vrag 
  unjeg ušo .. ma nije taki bijo ni kad smo bili mladi ..
 (tad je Đuka imo šezdespet godina )

kad ga Reza ostavila Đuka se počeo naveliko smucat okolo
po selima na svom zetoru obilazeć redom sve udovice i žene
čiji su muževi radili na terenu 
ni on onda nije znao da je za to sve kriva rakija koju je ispeko
od ti šljiva koje je mazno grom ..
tek u sedmom mjesecu iduće godine , kad je ponestalo rakije
Đuka je primjetijo da više nema volje za seks al je to pripiso 
umoru i godinama ..
čak je ošo po svoju Rezu i namolijo je da mu se vrati i oprosti
što je ova i napravila 

i opet je sve bilo na svom mjestu 
Đuka je opet bijo miran i pobožan čovjek koji je sa 
svojom ženom živijo miran život na selu 

al to je jako kratko trajalo ..
ujesen opet rodile šljive , al još luđe ..
bilo ji te godine skoro duplo više ..
i kad je Đuka ispeko i počeo trošit novu rakiju , stvari su se 
opet okrenile naopako 
opet je počeo naskakivat na Rezu đegod bi imo prilike da
ga se ova jadna nije mogla nikako rješit ..

po noći se počela ključat sama u sobu a Đuka bi onda 
onaki pripit galamijo i lupo po vratima do koje doba noći
da ga se čulo do pol sela ..
kad bi vidijo da otog nema sreće , sjeo bi na svoj traktor i ošo
kod  Mice udovice pa ju teso do jutra 
a ova bi se opet tolko derala da bi probudila pol sela ..

tih dana je u Starom Poganištu bijo pravi cirkus ..
svi su govorili da je Đuka opet počeo pit i da je poludijo 

Reza se jadala po komšiluku i govorila svima da je Đuka 
oduvjek pijo i radijo al da nikad nije bijo ovaki lud u piću ..
on se opet falijo konobarici u birtiji da mu je tvrd ko nakovanj
i da može nanjem pokovat motiku a kad se ova počela smijat i
govorit mu da je star ošo je za šank i izvadijo ga pa jog ga stavijo 
u ruku da ga proba .. 
više se nije smijala ..

i onda je odjedamput Rezi sinilo da bi to sve moglo bit od te 
rakije i od groma  što je puko u šljive ..
zaključala je podrum i ošla kod komšije posudit litru njegove rakije

komšiji nije bilo jasno šta će joj jer je njezin Đuka imo duplo 
više šljiva od njega .. al dao joj je..

iduće jutro Đuka je cjepo drva i lagano pijo komšijinu rakiju 
što mu je Reza ostavila na panju kraj drva ..
primjetijo je on da to nije njegova rakija al žena mu je rekla 
da je to neko doneso i da prvo nju potroši 
kad ga je zvala na ručak već je bijo mazno politru iz flaše 
Reza je već bila spremna i na to da će opet bit jebena al reskirala 
je .. samo da potvrdi ono u šta je sumnjala..

Đuka je sjeo , najeo se i ošo nazad cjepat drva koda se ništa 
nije dogodilo ..
onda je Reza ošla u podrum i natočila litru gromovače i odnesla
vratit komšiji kojem opet nije bilo jasno što mu vraća rakiju koju je jučer posudila .. al dobro ..

te noći je kod komšije bijo pravi cirkus ..
komšinica , inače mađarica se derala , a komšija 
rokto ko rasplodni nerast ..
Reza je to slušala cjelu noć i smijuljila se dok je 
njezin Đuka umoran spavo kraj nje ko beba ..

otkrila je u čem je štos i bila je u to stoposto sigurna  

odma ujutro je zvala Đuku za stol da porazgovaraju pa 
mu sve redom ispričala ..
Đuka isprva nije mogo vjerovat al kad uletila komšinica
s litrom rakije u ruci i tražila da joj zamjene za njihovu ,
sve mu je bilo jasno ..

Đuka danas svima priča kako je grom njegove šljive 
napunijo strujom i da to na muška muda djeluje deset
puta jače od bilo kake medecine ..
- da mrtvacu uspeš u usta jednu čašu ove moje gromovače ,
  digo bi mu se da nebi mogli sanduk zatvorit - kaže Đuka 


otad su ključevi od podruma kod Reze , Đuki samo nekad , 
i to kad ona oće natoči koju čašku , a gromovaču prodaju 
po deset puta većoj cjeni od obične rakije ..
stalno im je avlija puna auta , i ljudi sa sviju strana 

iako su sad obadvoje preko osamdest godina Reza i dalje pazi
da se Đuka nebi dokopo ključeva od podruma i
kaže : " gromovača djeluje bez obzira na godine " 





mogu vam samo reć da sam i ja probo ovu čuvenu gromovaču ,
čisto iz radoznalosti ..
al bolje da vam o tom ne pričam ..
aj živili !