Prvi javni Štrc

nikad neću zaboravit dan kad sam ga prvi put izdrko...
bio sam tolko sretan da sam ga moro opalit još pešest puta do naveče..
sutradan sam se odma išo pofalit pajdašima, al od ljubomore il zavisti, nisu tjeli vjerovat dok to ne vide svojim očima.
onda smo ošli iza štaglja od starog dida Tibora koji je bi nizak rastom ko neko dijete, nagluv i nosio one debele očale pepeljarke.tu smo bili sigurni da neće niko naić i da nas neće niko nać.
oni se zavalili na ledinu a ja osto stajat s kitom u ruci, ko glumac u onoj predstavi što drži lubanju u ruki i nešta laprda.
izvadio sam ga i počeo drkat,a oni se namjestili ko u kinu,iskolačeni očiju . šlajfo sam tako dobri deset minuta a ova trojica blejali u tišini i čekali na moj štrc, ko na neko čudo što se treba dogodit.
Onda je Mika počeo ispitivat kolko to traje i jel može on odletit kući preko šljivika nešta pojest dok se ja približim finalu pa da će se on dotle vratit... samo da ga neko od nas fićne. reko im da ne znam,da se moram koncentrirat, zažmirit i mislit na drugaricu Vilmu iz domaćinstva jer sam tako i jučer.
onda je Švabo počeo zajebavat da jel nisam mogo nešta mlađe zamislit umjesto te debele stare krave. tu sam ja popizdio i reko mu, da šta on zna šta je jebozovno , da je majmun i da ona ima najdlakavije noge u školi a za take kažu da se najbolje fure, i da ja to valda znam najbolje jel sam u prvoj klupi i stalno mi nešta ispada jal olovka jal gumica.
utom Švabo skoči i vikne da me jebala Vilma i da onda on to neće gledat, jel mu dala keca iz heklanja, a iz tapiserije jedva dvojku izvuko pa u toj ljutnji ošo kuć. reko sam ovoj dvojici da šute i da će brzo bit gotovo te se vratio sad već pomalo mlohavom poslu.
uh, al tad sam bio mlad i odma sam bio ponovo u sedlu.. zažmirio sam i... već sam dizo olovku s poda dok su predamnom bile Vilmine debele rutave noge što su se spajale neđe u mraku ispod suknje. joooj, na to čim bi pomislio odma bi bio gotov . ubzao sam pokrete i čvršće stego šaku a kad sam osjetio da je krenulo otvorio sam oči , i na dvatri metra od sebe ugledo Miku i Žutog kako stoje na nogama i povlače se unazad i dalje razrogačeni očiju.
tad sam pomislio kako su blentavi jer misle da mogu tolko daleko dobacit svoj štrc pa se povlače da i ne pogodim...al onda sam svatio šta je..baš kad sam kreno špricat neki kreštavi glas iza leđa me brecne pitanjem da šta ja to radila... još ni dandanas ne znam , kako i kad sam se okreno i starog Tibora pogodio u lice svom snagom i vrelinom prvog mlaza. on je stajo zinut i bez rječi predamnom a cvikeri na njegovim očima s koji se cijedila drkotina , koda su se još poduplali i povećali.
i ja sam stajo zinut i paraliziran pred njim, s isukanom kitom iz koje se još puši, u ruci .. stajali smo i gledali se oči u oči ko revolveraši na dvobojima u kaubojskim filmovima.. onda se odjednom stari probudio i podigo ruku da me udari pa me istog časa prestala paraliza i dao sam se u trk preko šljivika prema Mikinoj avliji.
ova dvojica su već trčala ispred mene a ja sam se,od staha valda , tolko smeo da sam zaboravio pustit kitu iz ruke. i baš kad sam im se približio na koja dva metra Mikin ćaća odnekud ispane pred nas ... ovog dalje nevolim se ni sjetit.
Mikin je ćaća poludio kad je vidio da ova dvojca bježe ispred mene, a ja i ko ganjam sa kitom u ruci. joj,tolko se dero na mene da su poizlazili komšije u svoje bašče i šljivike odjedamput ko nešta radit. svašta mi je viko i psovo Mikin ćaća ...boga pederskog i sunce krvavo pedersko i familiju pedersku i oca i mater pedersku.
znao sam da mi se ne vrjedi branit pa sam spakovo kitu , poklopio se ušima i spuštene glave se odšuljo kuć. a ustvari, baš mislim, kak bi se i branijo? šta bi drugo reko?
od tog dana sam u selu obilježen ko peder i nisam se tog godinama mogo rješit , a u malom zaostalom selu, nije ni malo lako bit peder.džaba smo po školi pričali šta je i kako bilo, kad me Mikin ćaća uvatijo na djelu i svud pričo svoju priču kako je djecu spasio o njiovog vršnjaka-pedera.
otad , više nikad nisam drko pred publikom .. al to je bilo davno i bio sam mlad... kažu da vrjeme lječi sve pa je tako i ovo moje izlječeno..i sad kad o tom razmišljam , mislim da sam izlječen,
mislim da bi opet mogo pred publikom.